Министар, певачица, лепотица и Алах

Светлана-Цеца Ражнатовић, ветеринарски техничар, познатија по певању, бившем мужу и ФК Обилић – не силази са страница жуте штампе. Те има дечка, те нема, те их усликали, те побегла из Србије, те није побегла, те нашли доказе да је ’апсе, па нису нашли доказе, те... И увек је уз такве написе њена слика, или више њих. У хаљиницама и без, с разрезима, деколтеима, итд. Све је то, у новинама, због слика, чини ми се.

Од пре неки дан, како је Ивица Дачић постао министар полиције, опет Цеца. Они су земљаци, па ће је министар штитити, тврде поједини таблоиди. На то министар одговара да ће он ни по бабу ни по стричевима, већ по закону. Јуче „Правда” уз наднаслов „Тема дана” доноси изјаву Горана Петронијевића, адвоката гђе Ражнатовић, која у целости гласи: „Цеца никад није желела да било ко из власти лобира за њу, па ни министар полиције. Иако су дугогодишњи пријатељи, Цеца и Дачић се нису чули, она је на Кипру, а он у Београду”.

Па јесте. Да вичу колико год могу, не могу се чути. Далеко.

Човек се учи док је жив. До јуче, ето, нисам знао да постоји и „естрадно истраживачко новинарство”. Нисам чак био сигуран ни да је и новинарство оно кад се чепрка по приватним животима певачица, певача и иних, али ово што је већ поменути лист открио и није приватна ствар. Истраживач „Правде” открио је да је песма „Нико као ти” коју певају Аца Лукас и Данијeла Вранић – „плагијат?”. Тако гласи и наслов, али са знаком питања. Па и у тексту има ограде: ,,... није, благо речено, аутентична”.

„Њихова нова песма – пише ,Правда’, стравично много личи на светски познати и мегапопуларни инструментал из легендарног романтичног америчког филма ,Љубавна прича из 1970’...”.

„Новинар истраживач” је онда засукао рукаве и, ризикујући да буде недоступна телефонирао Јелени Трифуновић. (Ако нисте знали, Јелена је „један од аутора поменуте песме”. Песникиња.

Објаснивши да је одговорна само за текст, а не за музику коју је компоновао извесни Грк, новинара-истраживача је укорила речима: „Зар немате ништа паметније да пишете и истражујете?”.

А да новинар не би лупао главу шта је то што је паметније, песникиња Јела га је упутила: „Зашто не пишете о томе какву је лепу хаљину имала Данијела у споту, како је лепо певала са Лукасом?”.

На то јој је новинар одбрусио да је „сврха естрадног истраживачког новинарства” управо то да открива плагијате, па је Јела попустила и обећала да ће му (јој) дати рачунарску адресу композитора Грка Фивоса, односно његовог човека за односе са јавношћу, па нека истражују.

Новинар нас потом обавештава: „До закључења овог броја, мејл нам није послала, а изгледа и неће”. А по чему се зна да неће, кад је Јела рекла да ’оће? Није то, него је журба. Трак телефон, трак изјава, тапе-тапе, ујутро на киосцима.

Не може истраживање да се отеже унедоглед. Није то, уосталом, истраживачко новинарство, већ – наглашено је – естрадно истраживачко новинарство.

Као што то није ни новинарство, већ естрадно новинарство.

Па добро. Шта фали? Нека цветају хиљаде цветова, што рекоше својевремено браћа Кинези.

Само, они су мислили на цветове. Цвету треба нега дочим поједине биљке џикљају упркос утирању. То се исплати.

Шта кошта, на пример, и новинара, и уредника и власника да више од пола стране посвете догађају који, препричан, гласи: Син познатог певача Маринка Роквића, Никола, певач такође, променио је уље у свом бе-ем-веу. Доказ: четири фотографије.

И то онда десетине, стотине хиљада људи купују и читају.

Читају да је (драматично звучи) „аутомобил стао изненада”. (Није ни обавестио возача.) Певач је „после извесног времена укапирао да је реч о уљу” и сипао га „и то без ичије помоћи”. А после телефонирао „желећи свима да се похвали како је управо отклонио квар...”. Мада није био квар.

Склопим новине да размислим. Све ме вуче да је ово неко платио да испадне да је младић дудук (у новоговору – дебил), али ко зна. Нећемо о томе.

Пребирајући по јучерашњој жутој штампи, само у једној од такве (у „Куриру”) нађем да су објавили шта је на Егзиту, између осталог, на бини, пред десетинама хиљада људи, рекао Џони Ротен, певач „Секс пистолса”.

Па каже: „Благословен нек је Алах и Ирак, нек је благословена Србија”. Његово антиамеричко и антиенглеско (и краљицу је ојадио) расположење објашњава напомена да је из боце потезао коњак. Да је потезао ракију, ех, можда би другачије било... Можда је и пушио.

И шта ми сад остаје?

Кад дође до споја Алаха и Србије, онда може доћи и до споја Србије и Косова, као две државе. Као такве, на такмичењу за Мис универзум, у Вијетнаму (који није признао независност Покрајине) нераздвојне су биле Бојана Борић и Зана Краснићи.

Е па нека тако и остане.