Ministar, pevačica, lepotica i Alah

Svetlana-Ceca Ražnatović, veterinarski tehničar, poznatija po pevanju, bivšem mužu i FK Obilić – ne silazi sa stranica žute štampe. Te ima dečka, te nema, te ih uslikali, te pobegla iz Srbije, te nije pobegla, te našli dokaze da je ’apse, pa nisu našli dokaze, te... I uvek je uz takve napise njena slika, ili više njih. U haljinicama i bez, s razrezima, dekolteima, itd. Sve je to, u novinama, zbog slika, čini mi se.

Od pre neki dan, kako je Ivica Dačić postao ministar policije, opet Ceca. Oni su zemljaci, pa će je ministar štititi, tvrde pojedini tabloidi. Na to ministar odgovara da će on ni po babu ni po stričevima, već po zakonu. Juče „Pravda” uz nadnaslov „Tema dana” donosi izjavu Gorana Petronijevića, advokata gđe Ražnatović, koja u celosti glasi: „Ceca nikad nije želela da bilo ko iz vlasti lobira za nju, pa ni ministar policije. Iako su dugogodišnji prijatelji, Ceca i Dačić se nisu čuli, ona je na Kipru, a on u Beogradu”.

Pa jeste. Da viču koliko god mogu, ne mogu se čuti. Daleko.

Čovek se uči dok je živ. Do juče, eto, nisam znao da postoji i „estradno istraživačko novinarstvo”. Nisam čak bio siguran ni da je i novinarstvo ono kad se čeprka po privatnim životima pevačica, pevača i inih, ali ovo što je već pomenuti list otkrio i nije privatna stvar. Istraživač „Pravde” otkrio je da je pesma „Niko kao ti” koju pevaju Aca Lukas i Danijela Vranić – „plagijat?”. Tako glasi i naslov, ali sa znakom pitanja. Pa i u tekstu ima ograde: ,,... nije, blago rečeno, autentična”.

„Njihova nova pesma – piše ,Pravda’, stravično mnogo liči na svetski poznati i megapopularni instrumental iz legendarnog romantičnog američkog filma ,Ljubavna priča iz 1970’...”.

„Novinar istraživač” je onda zasukao rukave i, rizikujući da bude nedostupna telefonirao Jeleni Trifunović. (Ako niste znali, Jelena je „jedan od autora pomenute pesme”. Pesnikinja.

Objasnivši da je odgovorna samo za tekst, a ne za muziku koju je komponovao izvesni Grk, novinara-istraživača je ukorila rečima: „Zar nemate ništa pametnije da pišete i istražujete?”.

A da novinar ne bi lupao glavu šta je to što je pametnije, pesnikinja Jela ga je uputila: „Zašto ne pišete o tome kakvu je lepu haljinu imala Danijela u spotu, kako je lepo pevala sa Lukasom?”.

Na to joj je novinar odbrusio da je „svrha estradnog istraživačkog novinarstva” upravo to da otkriva plagijate, pa je Jela popustila i obećala da će mu (joj) dati računarsku adresu kompozitora Grka Fivosa, odnosno njegovog čoveka za odnose sa javnošću, pa neka istražuju.

Novinar nas potom obaveštava: „Do zaključenja ovog broja, mejl nam nije poslala, a izgleda i neće”. A po čemu se zna da neće, kad je Jela rekla da ’oće? Nije to, nego je žurba. Trak telefon, trak izjava, tape-tape, ujutro na kioscima.

Ne može istraživanje da se oteže unedogled. Nije to, uostalom, istraživačko novinarstvo, već – naglašeno je – estradno istraživačko novinarstvo.

Kao što to nije ni novinarstvo, već estradno novinarstvo.

Pa dobro. Šta fali? Neka cvetaju hiljade cvetova, što rekoše svojevremeno braća Kinezi.

Samo, oni su mislili na cvetove. Cvetu treba nega dočim pojedine biljke džikljaju uprkos utiranju. To se isplati.

Šta košta, na primer, i novinara, i urednika i vlasnika da više od pola strane posvete događaju koji, prepričan, glasi: Sin poznatog pevača Marinka Rokvića, Nikola, pevač takođe, promenio je ulje u svom be-em-veu. Dokaz: četiri fotografije.

I to onda desetine, stotine hiljada ljudi kupuju i čitaju.

Čitaju da je (dramatično zvuči) „automobil stao iznenada”. (Nije ni obavestio vozača.) Pevač je „posle izvesnog vremena ukapirao da je reč o ulju” i sipao ga „i to bez ičije pomoći”. A posle telefonirao „želeći svima da se pohvali kako je upravo otklonio kvar...”. Mada nije bio kvar.

Sklopim novine da razmislim. Sve me vuče da je ovo neko platio da ispadne da je mladić duduk (u novogovoru – debil), ali ko zna. Nećemo o tome.

Prebirajući po jučerašnjoj žutoj štampi, samo u jednoj od takve (u „Kuriru”) nađem da su objavili šta je na Egzitu, između ostalog, na bini, pred desetinama hiljada ljudi, rekao Džoni Roten, pevač „Seks pistolsa”.

Pa kaže: „Blagosloven nek je Alah i Irak, nek je blagoslovena Srbija”. Njegovo antiameričko i antienglesko (i kraljicu je ojadio) raspoloženje objašnjava napomena da je iz boce potezao konjak. Da je potezao rakiju, eh, možda bi drugačije bilo... Možda je i pušio.

I šta mi sad ostaje?

Kad dođe do spoja Alaha i Srbije, onda može doći i do spoja Srbije i Kosova, kao dve države. Kao takve, na takmičenju za Mis univerzum, u Vijetnamu (koji nije priznao nezavisnost Pokrajine) nerazdvojne su bile Bojana Borić i Zana Krasnići.

E pa neka tako i ostane.