Двојно држављанство на кашичицу

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Нацрт платформе Споразума о двојном држављанству, који је сачинило Министарство унутрашњих послова и јавне управе Црне Горе, како је „Политика” писала већ у неколико наврата, биће понуђен Србији, као и свим другим државама бивше Југославије, али још није прецизирано када ће се то десити.

Министар унутрашњих послова Јусуф Капалмперовић саопштио је јуче да ће тим споразумом двојно држављанство „бити третирано као изузетак а не као правило”, што према његовом тумачењу значи да оно неће бити омогућено свим грађанима Црне Горе.

„Неће бити понуђено двојно држављанство свим грађанима који то желе – рекао је Каламперовић. - Споразум о двојном држављанству ће бити понуђен свим бившим југословенским републикама, али ће тим документом двојно држављанство бити изузетно рестриктивно третирано”.

Овај документ Влада би требало да усвоји почетком августа. „Црна Гора ће своје држављанство давати изузетно рестриктивно без обзира што постоји потреба да се регулише постојеће стање – истакао је он. - Споразумом ће бити регулисана и питања попут служења војног рока, екстрадиције, као и дипломатске заштите наших држављана у иностранству. Значи, двојно држављанство неће бити за свакога”.

Црна Гора и Србија начелно су још крајем прошле године почеле разговоре о утврђивању међусобног споразума којим би било дефинисано двојно држављанство, а Каламперовић тврди да званични преговори са Србијом још нису почели.

Србија је крајем прошле године дозволила двојно држављанство за Србе ван њених граница, чиме су и Срби из Црне Горе стекли могућност да осим црногорског, добију и србијанско држављанство.

У Црној Гори питање двојног држављанства служи готово искључиво у маркетиншке предизборне сврхе, тако да је до сада једино лидер Народне странке Предраг Поповић јавно саопштио да је затражио и добио држављанство Републике Србије.

Јавна је тајна, међутим да су за србијанско држављанство изузетно заинтересовани и најутицајнији чланови владајуће коалиције Демократске партије социјалиста и Социјалдемократске партије, јер им оно, као и осталим грађанима, пружа бројне повољности. Незванично сазнајемо да су управо они протеклих година постали власници некретнина на најексклузивнијим локацијама у Београду, те да би им двојно држављанство у том погледу било веома корисно.

Црногорским Уставом предвиђено је да грађани могу да имају два држављанства, те да се ово питање мора решити за годину дана од усвајања највишег правног акта. Новим Законом о држављанству који је усвојен у парламенту, међутим, могућност добијања дуплих пасоша предвиђена је као изузетак, а не правило.

Каламперовић није искључио и могућност да Споразум о двојном држављанству буде понуђен и другим државама где постоји црногорска дијаспора. Готово све политичке опозиционе партије, пре свих Српска листа, Социјалистичка народна партија, Народна странка, Демократска српска странка, у више наврата позвале су Владу Црне Горе да се посвети закључивања међудржавног споразума о двојном држављанству са Србијом и другим државама насталим на простору бивше Југославије.

У СНП-у сматрају да Влада овом проблему треба да приступи „као према једном од најзначајнијих послова државне политике, који не трпи одлагање”. Највише проблема оваквом рестриктивном применом закон о двојном држављанству могло би да има на десетине хиљада грађана који још нису стекли црногорско држављанство, као и десетине хиљада оних држављана Црне Горе који живе и раде у Србији или некој другој држави насталој на просторима бивше СФРЈ, а егзистенцијално су упућени да имају и црногорско и држављанство државе у којој сада живе и раде.

„Све досадашње активности институција које се баве питањем двојног држављанства и у Црној Гори и у Србији имале су за последицу стварање страха код грађана од могућег губљења црногорског држављанства – наглашавају у црногорској опозицији. –Због тога владе и једне и друге државе сносе посебну одговорност, јер у овим земљама живи и остварује своја права највећи број грађана који управо имају проблема по питању двојног држављанства”.

-----------------------------------------------------------

Шта пише у закону

„Сви грађани Црне Горе који су имали двојно држављанство, дакле држављанство Црне Горе и било које друге државе до 3. јуна 2006. године, односно до дана проглашења независности, имају право да задрже и црногорско и држављанство те друге државе која им га је дала. Сви становници Црне Горе који су имали пребивалиште у Црној Гори пре 3. јуна 2006. а пореклом су из било које бивше југословенске републике, имају право, без обзира на дужину боравка у Црној Гори, да аплицирају за црногорско држављанство под условом да донесе отпуст из држављанства државе којој су до тада припадали” – наведено је у закону. Црногорско држављанство стиче се пореклом, рођењем на територији Црне Горе, пријемом, по међународним уговорима и споразумима, и под условом узајамности.