Тајновит сусрет Месића и Бадинтера

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 15. јула – О пограничним спорењима између Хрватске и Словеније председник Хрватске Стипе Месић разговарао је у Паризу у понедељак увече са некадашњим шефом арбитражне комисије за бившу Југославију и некадашњим француским министром правосуђа Робертом Бадинтером, извештавају словеначки медији, огорчени због конспирације у којој су обављена „домунђавања на осетљиву тему”, и то у време када Француска води Унију. Службена Љубљана је нервозна не само због тога што је Бадинтер до сада сматран адвокатом словеначких интереса, већ и због тога што ни Месић ни Бадинтер нису пристали да открију „детаље разговора”.

Према загребачком „Вечерњем листу”, Месић је после сусрета изјавио да „Бадинтер има своје мњење и савете” у погледу зађевица на хрватско-словеначкој међи. Две државе од распада СФРЈ наовамо воде рововску дипломатску битку да докажу власништво над Пиранским заливом (који је Хрватска прекрстила у Савудријску валу према најистуренијем рту на хрватској страни границе) и бројним зонама на копну. Иако је Бадинтерова комисија 1991. одлучила да границе бивших југословенских република после распада СФРЈ аутоматски постају међе новонасталих независних држава на истом тлу, убрзо се исказало да званична Љубљана и Загреб другачије схватају Бадинтерову препоруку. Кључно је тумачење Бадинтеровог става да је некадашње републичке (сада државне) границе могуће променити искључиво „слободно склопљеним споразумом” између страна у спору, у супротном границе некадашњих југословенских република после нестанка заједничке државе остају заштићене међународним правом.

Да све буде интригантније, Месић је у Паризу боравио истовремено када и словеначка државна делегација. Сви заједно су присуствовали самиту Средоземне уније.

Није забележено ћаскање шефа словеначке дипломатије Димитрија Рупела и Роберта Бадинтера, мада је управо Словенија на челу са Рупелом пре годину дана изненадила Загреб када је откривен документ са ознаком „поверљиво”, а у њему захтев Словеније да деценију и по спорења око међе пресече Бадинтер, тада на челу суда за помирење и арбитражу у оквиру Организације за сарадњу и безбедност у Европи. Остало је нејасно да ли је Бадинтерова улога била замишљена као медијација (у том случају његово мњење није обавезујуће) или би његов суд био коначан (ако би обе државе пристале на арбитражу), пошто је тада Загреб одбацио Бадинтеров суд, превасходно јер је у њему седео „и један Словенац” (Рупел).

Санадерова влада жели да се одређивање границе препусти Међународном суду за поморско право у Хамбургу, али то одбацује Рупел (тамо је својевремено један од судија био Хрват). Рупел је до сада критиковао Хрватску што одбацује Бадинтера, иако „је баш Бадинтер особа која је пре 16 година омогућила међународно признање Словеније и Хрватске”. Словеначки МСП не коментарише најновије „консултације” Месића са Бадинтером, нити се Рупел изјашњава је ли Бадинтер још подобан арбитар за одређивање међудржавне границе.