Убиства због цигле и територије

Нерашчишћени односи у грађевинским пословима, с једне стране и трговина наркотицима и борба за превласт над територијом, с друге стране – углавном су мотиви све чешћих ватрених обрачуна и професионалних убистава на градским улицама. Док такозвани грађевински предузимачи који осим у изградњу, своје „прсте” неретко умешају у разне друге сумњиве послове, воде битку за „квадрат” и „циглу”, некада распаднуте и онемоћале наркобанде су у последњих неколико година консолидовале редове и почеле да се обрачунавају са својеврсном конкуренцијом.

Једна од последњих, до детаља испланираних ликвидација, догодила се пре четири дана у Зајечару, када је на очиглед више стотина купача на базену убијен Саша Стојковић (28) звани Боксер, из овог града. Полиција још истражује мотив овог убиства, а прве назнаке су да је реч нарученој ликвидацији иза које стоје нерашчишћени односи наркомафије. Наиме, Стојковићево име, осим за бокс који је тренирао, доводи се у везу и са трговином наркотицима. Убијени је, како је објављено, био један од главних наркобосова у Тимочкој крајини са разгранатим везама у иностранству.   

Иако убица још није ухапшен, према полицијским информацијама, скоро сасвим је извесно да је крајем маја ове године Андрију Станића (34) ликвидирала „наркомафија”. Претпоставља се да је он био жртва једног од најјачих београдских кланова, који очигледно постаје све похлепнији и нетрпељивији према конкуренцији зарад примата над тржиштем наркотика. Станић, који се према незваничним информацијама доводи у везу са такозваним вождовачким кланом, убијен је рафалом из аутоматског пиштоља „шкорпион”. Изрешетан је у класичној „сачекуши” испред сплава „Блејвоч” на Дунавском кеју код хотела „Југославија”, у тренутку када је са девојком и пријатељем, после забаве, кренуо ка свом аутомобилу.

Трговина дрогом је, према претпоставци полиције мотив убиства и Марка Павличевића (31), који је, такође у „сачекуши”, убијен пре више од месец дана у Пауновој улици на Бањици. Двојица нападача, наоружани аутоматским пиштољима, испалили су рафале у њега док је у „аудију” чекао зелено светло на раскрсници.

Ипак, за разлику од Станића за којег се претпоставља да је припадао „вождовачком клану”, Павличевић није припадао ниједној криминалној групи, али је према сазнањима полиције „са сваким радио и правио разне комбинације”. Овај „момак са Бањице”, незванично, бавио се изнудама, крађама и препродајом аутомобила. Дрога, према првобитним сазнањима полиције није била део његових криминалних радњи. Непосредно после убиства, инспектори београдске полиције дошли су до сазнања да је Павличевић однедавно почео да се бави и диловањем дроге. Ова чињеница навела је на закључак да се у наркобизнис укључују особе без досијеа у полицији и о којима није било информација о томе да су уплетене у трговину дрогом.

Пример тога да на градским улицама стасава нова генерација дилера, младића који су у „посао” ушли због брзе и лаке зараде, јесте убиство Милоша Остојића које се догодило 1. фебруара ове године у продавници аутоделова „Ауто линеа” на Дорћолу. Остојић је убијен са два хица из пиштоља.

Инспектори нису одмах могли да претпоставе да је Остојић био повезан са трговином наркотицима, јер о томе није постојала евиденција. Испоставило се да га је, због испоруке наркотика лошег квалитета, убио Небојша Ђорђевић (38), по налогу Вука Даниловића (26).

По скоро истом принципу своје „проблеме” решава и „грађевинска мафија”.

Из снајпера је 11. јула ове године убијен бизнисмен Александар Милошевић (32), у јавности познатији по надимку Аца Костур и „везама” са домаћим манекенкама и певачицама. Непознати снајпериста пуцао је на Милошевића испред зграде у којој је живео у Удбинској улици 17 на Чукарици у Београду, у тренутку када је жртва излазила из возила „порше кајен”. Познато је да је Александар Милошевић власник ланца кладионица „Калчо”, а према неким информацијама и власник једне грађевинске фирме.

Могући мотиви убиства Милошевића, према досадашњим претпоставкама, управо су нерашчишћени односи у грађевинским пословима. Како сазнајемо, Милошевић је део послова изградње својевремено преузео од једног од грађевинских предузимача који је рањен у октобру прошле године.

Иако је сам почетак истраге указивао на то, полиција још нема доказа да иза масакра породице Обрадовић, супружника Зорана и Драгице, сина Жељка и његове девојке, у кући у београдском насељу Жарково у октобру прошле године, стоје нерашчишћени односи у грађевинским пословима. Обрадовићеве везе и познанства у свету грађевине ипак се још испитују.

Иза убиства Милошевића и буквалног затирања породице Обрадовић полицијским инспекторима остало је мало трагова који могу да им помогну у истрази. Ово свакако указује на то да је реч о хладнокрвним и професионалним ликвидацијама у којима је сваки детаљ испланиран и организован.