Ubistva zbog cigle i teritorije

Neraščišćeni odnosi u građevinskim poslovima, s jedne strane i trgovina narkoticima i borba za prevlast nad teritorijom, s druge strane – uglavnom su motivi sve češćih vatrenih obračuna i profesionalnih ubistava na gradskim ulicama. Dok takozvani građevinski preduzimači koji osim u izgradnju, svoje „prste” neretko umešaju u razne druge sumnjive poslove, vode bitku za „kvadrat” i „ciglu”, nekada raspadnute i onemoćale narkobande su u poslednjih nekoliko godina konsolidovale redove i počele da se obračunavaju sa svojevrsnom konkurencijom.

Jedna od poslednjih, do detalja isplaniranih likvidacija, dogodila se pre četiri dana u Zaječaru, kada je na očigled više stotina kupača na bazenu ubijen Saša Stojković (28) zvani Bokser, iz ovog grada. Policija još istražuje motiv ovog ubistva, a prve naznake su da je reč naručenoj likvidaciji iza koje stoje neraščišćeni odnosi narkomafije. Naime, Stojkovićevo ime, osim za boks koji je trenirao, dovodi se u vezu i sa trgovinom narkoticima. Ubijeni je, kako je objavljeno, bio jedan od glavnih narkobosova u Timočkoj krajini sa razgranatim vezama u inostranstvu.   

Iako ubica još nije uhapšen, prema policijskim informacijama, skoro sasvim je izvesno da je krajem maja ove godine Andriju Stanića (34) likvidirala „narkomafija”. Pretpostavlja se da je on bio žrtva jednog od najjačih beogradskih klanova, koji očigledno postaje sve pohlepniji i netrpeljiviji prema konkurenciji zarad primata nad tržištem narkotika. Stanić, koji se prema nezvaničnim informacijama dovodi u vezu sa takozvanim voždovačkim klanom, ubijen je rafalom iz automatskog pištolja „škorpion”. Izrešetan je u klasičnoj „sačekuši” ispred splava „Blejvoč” na Dunavskom keju kod hotela „Jugoslavija”, u trenutku kada je sa devojkom i prijateljem, posle zabave, krenuo ka svom automobilu.

Trgovina drogom je, prema pretpostavci policije motiv ubistva i Marka Pavličevića (31), koji je, takođe u „sačekuši”, ubijen pre više od mesec dana u Paunovoj ulici na Banjici. Dvojica napadača, naoružani automatskim pištoljima, ispalili su rafale u njega dok je u „audiju” čekao zeleno svetlo na raskrsnici.

Ipak, za razliku od Stanića za kojeg se pretpostavlja da je pripadao „voždovačkom klanu”, Pavličević nije pripadao nijednoj kriminalnoj grupi, ali je prema saznanjima policije „sa svakim radio i pravio razne kombinacije”. Ovaj „momak sa Banjice”, nezvanično, bavio se iznudama, krađama i preprodajom automobila. Droga, prema prvobitnim saznanjima policije nije bila deo njegovih kriminalnih radnji. Neposredno posle ubistva, inspektori beogradske policije došli su do saznanja da je Pavličević odnedavno počeo da se bavi i dilovanjem droge. Ova činjenica navela je na zaključak da se u narkobiznis uključuju osobe bez dosijea u policiji i o kojima nije bilo informacija o tome da su upletene u trgovinu drogom.

Primer toga da na gradskim ulicama stasava nova generacija dilera, mladića koji su u „posao” ušli zbog brze i lake zarade, jeste ubistvo Miloša Ostojića koje se dogodilo 1. februara ove godine u prodavnici autodelova „Auto linea” na Dorćolu. Ostojić je ubijen sa dva hica iz pištolja.

Inspektori nisu odmah mogli da pretpostave da je Ostojić bio povezan sa trgovinom narkoticima, jer o tome nije postojala evidencija. Ispostavilo se da ga je, zbog isporuke narkotika lošeg kvaliteta, ubio Nebojša Đorđević (38), po nalogu Vuka Danilovića (26).

Po skoro istom principu svoje „probleme” rešava i „građevinska mafija”.

Iz snajpera je 11. jula ove godine ubijen biznismen Aleksandar Milošević (32), u javnosti poznatiji po nadimku Aca Kostur i „vezama” sa domaćim manekenkama i pevačicama. Nepoznati snajperista pucao je na Miloševića ispred zgrade u kojoj je živeo u Udbinskoj ulici 17 na Čukarici u Beogradu, u trenutku kada je žrtva izlazila iz vozila „porše kajen”. Poznato je da je Aleksandar Milošević vlasnik lanca kladionica „Kalčo”, a prema nekim informacijama i vlasnik jedne građevinske firme.

Mogući motivi ubistva Miloševića, prema dosadašnjim pretpostavkama, upravo su neraščišćeni odnosi u građevinskim poslovima. Kako saznajemo, Milošević je deo poslova izgradnje svojevremeno preuzeo od jednog od građevinskih preduzimača koji je ranjen u oktobru prošle godine.

Iako je sam početak istrage ukazivao na to, policija još nema dokaza da iza masakra porodice Obradović, supružnika Zorana i Dragice, sina Željka i njegove devojke, u kući u beogradskom naselju Žarkovo u oktobru prošle godine, stoje neraščišćeni odnosi u građevinskim poslovima. Obradovićeve veze i poznanstva u svetu građevine ipak se još ispituju.

Iza ubistva Miloševića i bukvalnog zatiranja porodice Obradović policijskim inspektorima ostalo je malo tragova koji mogu da im pomognu u istrazi. Ovo svakako ukazuje na to da je reč o hladnokrvnim i profesionalnim likvidacijama u kojima je svaki detalj isplaniran i organizovan.