Субота, 16.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сећање на генерала Черњајева

Из фондова Државног историјског музеја из Русијe први пут у Београд стижу дигитализовани материјали, фотографије из албума „Успомене на Србију”, добровољачке дипломе, преписка Черњајева са организаторима акције
(Фото: материјал Руски дом)

„Повратак генерала – 145. годишњица доласка руских добровољаца у Србију” назив је изложбе која ће бити уприличена од 24. септембра до 15. октобра у Историјском музеју Србије у Београду, у оквиру манифестације „Дани духовне културе Русије у Србији”. Аутор поставке је проф. др Алексеј Тимофејев, а организују је Министарство културе Србије, Министарство културе Русије, Историјски музеј Србије, Државни историјски музеј из Русије и Руски центар за науку и културу – Руски дом у Београду.

Изложба описује догађај без преседана у историји руског народа, који се догодио пре 145 година. Тада се први пут у руској историји појавио феномен војног добровољства.

Посетиоци ће имати прилику да виде личну заоставштину вође руских добровољаца генерала руске и српске војске Михаила Черњајева, која представља окосницу изложбе, посвећене овоj важноj годишњици. Из фондова Државног историјског музеја из Русије први пут у Београд стижу дигитализовани материјали – фотографије из албума „Успомене на Србију”, добровољачке дипломе, приватне белешке и преписка Черњајева са организаторима акције Аксаковом и Рајевским.

– У периоду од 1873. до 1876. године Михаил Черњајев је у Санкт Петербургу издавао новине „Руски мир”. Када је у лето 1875. у Херцеговини избио устанак православног српског становништва против турских власти, „Руски мир” био је први лист у главном граду који је посебну пажњу посветио овом догађају – бележи Алексеј Тимофејев, као и да је „упркос директној царској забрани Черњајев отишао у Београд, у који је стигао у априлу 1876. године”. И бележи даље:

– Ратни планови свели су се на главну идеју: снагама тимочко-моравске војске изненадним нападом поразити Турке, ударом у правцу Ниша. Черњајев је пристао да ступи у српску службу 12. маја 1876. без икакве дозволе цара. Моравска групација Черњајева бројала је 50 хиљада људи, источна групација Лешјанина 25 хиљада, западна групација Алимпића 20 хиљада, а ибарска војска Заха 24 хиљаде људи. Насупрот њима била је турска војска, у којој се налазило 20 хиљада башибозлука, 25 хиљада резервиста и 133 хиљаде редовних војника...

Словенску борбу, против османског угњетавања, како наводи Тимофејев, на страницама дневне штампе, у дневницима и у јавним полемикама, подржавали су највећи умови Русије: композитор П. И. Чајковски, који је у септембру 1876. написао „Руско-српски марш”, хемичар Д. И. Мендељејев, хирург Н. И. Пирогов, писци Ф. М. Достојевски, који је писао о добровољцима у „Дневнику писца”, и башибозука. С. Тургењев. Фјодор Михајлович Достојевски је погинуле добровољце у јесен 1876. назвао „најбољим људима”, бранећи сећање на генерала Черњајева у најтежем тренутку за њега: „Словенска акција, шта год да се деси, треба коначно да почне, тј. да пређе у своју активну фазу, а без Черњајева не би добила такав развој. Ако је већ почела словенска акција, ко је онда, ако не Русија, требало да јој стане на чело, у томе је сврха Русије – и Черњајев је то схватио и подигао барјак Русије...”

Војну и санитарну помоћ Србима, бележи аутор изложбе „Повратак генерала...” пружали су поједини припадници бројних европских народа. Међутим, велика већина добровољаца је дошла из Русије. До краја јула 1876. у Србију су стигле вође војног добровољства, пензионисани професионални официри, међу којима су, поред Черњајева, били Н. А. Кирејев (погинуо 18. јула 1876) и Н. Н. Рајевски (погинуо 20. августа 1876). Руско друштво Црвеног крста послало је у Србију 95 лекара, 111 болничара, 60 сестара милосрђа и до 128 тона болничке опреме. Озбиљност ситуације само је подстакла жељу добровољаца да дођу у Србију. Повећана подршка јавности добровољачком покрету довела је до тога да је цар Александар Други дозволио официрима да дају привремене оставке како би учествовали у добровољачком покрету.

Друштво „бивших руских добровољаца из остатака борбених одреда светог рата 1876. године за ослобођење Србије” окупљало се на свечаним парастосима у Русији све до 1914. Изложба представља дигитализована докумената из личне архиве Михаила Черњајева, која се чува у Одељењу писаних извора Државног историјског музеја у Москви (ГИМ). Дигитализоване илустрације (фотографије, карте и литографије) такође су из овог музеја. Изложбу допуњују илустрације из приватне збирке руске штампе чији се примерци могу видети у дигитализованом облику. Приликом излагања коришћен је стари календар, осим за одређене важније догађаје, код којих су наведени датуми према старом и према новом календару.

Српски рат очима руског уметника   

Изложба „Василијe Поленов: српски рат очима руског уметника”, у част 145. годишњице Првог српско-турског рата (1876–1878) и руског добровољачког покрета за ослобођење Србије, биће постављена у Музеју поште, телеграфа и телефона у Београду, АД „Пошта Србије” 24. септембра. За ову прилику „Пошта Србије” припрема пригодну марку, урађену на основу скица уметника Василија Поленова.

Поставка је јединствена по томе што су први пут у једном албуму обједињени дневнички записи, ратне скице и цртежи Василија Поленова, познатог руског сликара, академика и  руског добровољца српско-турског рата који је за учешће у рату одликован  Медаљом за храброст и Златним орденом Таковског крста, и почасном сабљом.

На изложби ће бити представљени радови Поленова и документа из две збирке: Државне Третјаковске галерије и Државног меморијалног историјско-уметничког музејског комплекса „Василије Поленов”, као и одломци из дневника који је, под насловом „Дневник руског добровољца”, први пут објављен у часопису „Пчела” 1877. године, а сада, након 145 година, први пут је обједињен с ратним скицама и цртежима у истој публикацији.

Изложбу прати албум, на руском и српском језику, где је његово стваралаштво из периода српско-турског рата представљено у целини.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran stokic
Pored ruskih bilo je i italijanskih i bugarskih dobrovoljaca kao i Henri Mekajver američki Škot; pridružio se hercegovačkom ustanku. A 1876. osnovao je konjičku brigadu sa 2000 konjanika - Vitezovi crvenog krsta. Istakao se u borbama oko Timoka i Morave, gde je vodio srpsko-ruske konjanike u bitkama oko Aleksinca, naši mu daju Takovski krst, sa dopuštenjem ruskog generala Černjajeva, koji mu u ime Rusije dodeljuje Zlatnu medalju za hrabrost - tu je Henri Mekajver postao i brigadni general.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.