Četvrtak, 28.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sećanje na generala Černjajeva

Iz fondova Državnog istorijskog muzeja iz Rusije prvi put u Beograd stižu digitalizovani materijali, fotografije iz albuma „Uspomene na Srbiju”, dobrovoljačke diplome, prepiska Černjajeva sa organizatorima akcije
(Фото: материјал Руски дом)

„Povratak generala – 145. godišnjica dolaska ruskih dobrovoljaca u Srbiju” naziv je izložbe koja će biti upriličena od 24. septembra do 15. oktobra u Istorijskom muzeju Srbije u Beogradu, u okviru manifestacije „Dani duhovne kulture Rusije u Srbiji”. Autor postavke je prof. dr Aleksej Timofejev, a organizuju je Ministarstvo kulture Srbije, Ministarstvo kulture Rusije, Istorijski muzej Srbije, Državni istorijski muzej iz Rusije i Ruski centar za nauku i kulturu – Ruski dom u Beogradu.

Izložba opisuje događaj bez presedana u istoriji ruskog naroda, koji se dogodio pre 145 godina. Tada se prvi put u ruskoj istoriji pojavio fenomen vojnog dobrovoljstva.

Posetioci će imati priliku da vide ličnu zaostavštinu vođe ruskih dobrovoljaca generala ruske i srpske vojske Mihaila Černjajeva, koja predstavlja okosnicu izložbe, posvećene ovoj važnoj godišnjici. Iz fondova Državnog istorijskog muzeja iz Rusije prvi put u Beograd stižu digitalizovani materijali – fotografije iz albuma „Uspomene na Srbiju”, dobrovoljačke diplome, privatne beleške i prepiska Černjajeva sa organizatorima akcije Aksakovom i Rajevskim.

– U periodu od 1873. do 1876. godine Mihail Černjajev je u Sankt Peterburgu izdavao novine „Ruski mir”. Kada je u leto 1875. u Hercegovini izbio ustanak pravoslavnog srpskog stanovništva protiv turskih vlasti, „Ruski mir” bio je prvi list u glavnom gradu koji je posebnu pažnju posvetio ovom događaju – beleži Aleksej Timofejev, kao i da je „uprkos direktnoj carskoj zabrani Černjajev otišao u Beograd, u koji je stigao u aprilu 1876. godine”. I beleži dalje:

– Ratni planovi sveli su se na glavnu ideju: snagama timočko-moravske vojske iznenadnim napadom poraziti Turke, udarom u pravcu Niša. Černjajev je pristao da stupi u srpsku službu 12. maja 1876. bez ikakve dozvole cara. Moravska grupacija Černjajeva brojala je 50 hiljada ljudi, istočna grupacija Lešjanina 25 hiljada, zapadna grupacija Alimpića 20 hiljada, a ibarska vojska Zaha 24 hiljade ljudi. Nasuprot njima bila je turska vojska, u kojoj se nalazilo 20 hiljada bašibozluka, 25 hiljada rezervista i 133 hiljade redovnih vojnika...

Slovensku borbu, protiv osmanskog ugnjetavanja, kako navodi Timofejev, na stranicama dnevne štampe, u dnevnicima i u javnim polemikama, podržavali su najveći umovi Rusije: kompozitor P. I. Čajkovski, koji je u septembru 1876. napisao „Rusko-srpski marš”, hemičar D. I. Mendeljejev, hirurg N. I. Pirogov, pisci F. M. Dostojevski, koji je pisao o dobrovoljcima u „Dnevniku pisca”, i bašibozuka. S. Turgenjev. Fjodor Mihajlovič Dostojevski je poginule dobrovoljce u jesen 1876. nazvao „najboljim ljudima”, braneći sećanje na generala Černjajeva u najtežem trenutku za njega: „Slovenska akcija, šta god da se desi, treba konačno da počne, tj. da pređe u svoju aktivnu fazu, a bez Černjajeva ne bi dobila takav razvoj. Ako je već počela slovenska akcija, ko je onda, ako ne Rusija, trebalo da joj stane na čelo, u tome je svrha Rusije – i Černjajev je to shvatio i podigao barjak Rusije...”

Vojnu i sanitarnu pomoć Srbima, beleži autor izložbe „Povratak generala...” pružali su pojedini pripadnici brojnih evropskih naroda. Međutim, velika većina dobrovoljaca je došla iz Rusije. Do kraja jula 1876. u Srbiju su stigle vođe vojnog dobrovoljstva, penzionisani profesionalni oficiri, među kojima su, pored Černjajeva, bili N. A. Kirejev (poginuo 18. jula 1876) i N. N. Rajevski (poginuo 20. avgusta 1876). Rusko društvo Crvenog krsta poslalo je u Srbiju 95 lekara, 111 bolničara, 60 sestara milosrđa i do 128 tona bolničke opreme. Ozbiljnost situacije samo je podstakla želju dobrovoljaca da dođu u Srbiju. Povećana podrška javnosti dobrovoljačkom pokretu dovela je do toga da je car Aleksandar Drugi dozvolio oficirima da daju privremene ostavke kako bi učestvovali u dobrovoljačkom pokretu.

Društvo „bivših ruskih dobrovoljaca iz ostataka borbenih odreda svetog rata 1876. godine za oslobođenje Srbije” okupljalo se na svečanim parastosima u Rusiji sve do 1914. Izložba predstavlja digitalizovana dokumenata iz lične arhive Mihaila Černjajeva, koja se čuva u Odeljenju pisanih izvora Državnog istorijskog muzeja u Moskvi (GIM). Digitalizovane ilustracije (fotografije, karte i litografije) takođe su iz ovog muzeja. Izložbu dopunjuju ilustracije iz privatne zbirke ruske štampe čiji se primerci mogu videti u digitalizovanom obliku. Prilikom izlaganja korišćen je stari kalendar, osim za određene važnije događaje, kod kojih su navedeni datumi prema starom i prema novom kalendaru.

Srpski rat očima ruskog umetnika   

Izložba „Vasilije Polenov: srpski rat očima ruskog umetnika”, u čast 145. godišnjice Prvog srpsko-turskog rata (1876–1878) i ruskog dobrovoljačkog pokreta za oslobođenje Srbije, biće postavljena u Muzeju pošte, telegrafa i telefona u Beogradu, AD „Pošta Srbije” 24. septembra. Za ovu priliku „Pošta Srbije” priprema prigodnu marku, urađenu na osnovu skica umetnika Vasilija Polenova.

Postavka je jedinstvena po tome što su prvi put u jednom albumu objedinjeni dnevnički zapisi, ratne skice i crteži Vasilija Polenova, poznatog ruskog slikara, akademika i  ruskog dobrovoljca srpsko-turskog rata koji je za učešće u ratu odlikovan  Medaljom za hrabrost i Zlatnim ordenom Takovskog krsta, i počasnom sabljom.

Na izložbi će biti predstavljeni radovi Polenova i dokumenta iz dve zbirke: Državne Tretjakovske galerije i Državnog memorijalnog istorijsko-umetničkog muzejskog kompleksa „Vasilije Polenov”, kao i odlomci iz dnevnika koji je, pod naslovom „Dnevnik ruskog dobrovoljca”, prvi put objavljen u časopisu „Pčela” 1877. godine, a sada, nakon 145 godina, prvi put je objedinjen s ratnim skicama i crtežima u istoj publikaciji.

Izložbu prati album, na ruskom i srpskom jeziku, gde je njegovo stvaralaštvo iz perioda srpsko-turskog rata predstavljeno u celini.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran stokic
Pored ruskih bilo je i italijanskih i bugarskih dobrovoljaca kao i Henri Mekajver američki Škot; pridružio se hercegovačkom ustanku. A 1876. osnovao je konjičku brigadu sa 2000 konjanika - Vitezovi crvenog krsta. Istakao se u borbama oko Timoka i Morave, gde je vodio srpsko-ruske konjanike u bitkama oko Aleksinca, naši mu daju Takovski krst, sa dopuštenjem ruskog generala Černjajeva, koji mu u ime Rusije dodeljuje Zlatnu medalju za hrabrost - tu je Henri Mekajver postao i brigadni general.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.