Зеленило углавном по ободима Ниша

Ниш – У време паклених врућина сваки слободан тренутак Нишлије настоје да проведу у неком од градских паркова, или на обалама Нишаве, тамо где има зеленила и дрвећа. Али, таквих места је у самом граду све мање.

Овог лета, први пут је озбиљно покренуто више питање зашто нишко градско језгро није уредило довољно зелених површина, због чега се деценијама ништа није предузимало да се оплемени животна средина и зашто се и оно мало оаза у градском језгру више уништава, него што се чува... Цитиран је и податак да у развијеним градовима по становнику има најмање 17 квадратних метара парка. У градском језгру Ниша живи око 230.000 житеља што значи да би, применом поменутих стандарда, требало да има око 400 хектара под парковима. А Ниш има тек петину од тога. Паркови Чаир и Свети Сава највећи су у граду (остали се пре могу назвати паркићима), Тврђава је више историјски споменик и шеталиште, него прави парк, а Бубањ је, ипак, територија која је изван града. Читава градска насеља и општине попут Пантелеја, Дурлана, Палилуле, Дуваништа или Црвеног крста немају ниједан квадрат парковске површине.

– „Плућа сваког града”, како се обично називају парковске и друге зелене површине, засади дрвореда, уређени простори око спортских објеката, индустријским или здравственим комплексима, Нишу не недостају, ако се има у виду шира околина. По Генералном урбанистичком плану град се простире на површини од 15.000 хектара. То је простор од Јужне Мораве до Просека на уласку у Сићевачку клисуру, па би се рекло да сваком становнику „припада” чак и неколико стотина метара зелених површина. Град се, то треба имати такође у виду, у последњих пола века увећао скоро четири пута када је број становника у питању – имао је 65.000, а сада више од 230.000 житеља у самом градском језгру – каже за наш лист архитекта Михаило Медведев, дугогодишњи руководилац у нишком Заводу за урбанизам и човек који је израдио неколико урбанистичких планова града.

Ипак, и поред зеленила и шума у окружењу, у градској зони Ниша све је мање зелених површина, а постојеће се чак смањују. У Чаиру је од зеленила већ одузето много простора за изградњу спортских објеката, а „краде” се и даље, за нове базене и игралишта. У парку Свети Саве, пак, све је подређено постављању кафића и њихових башти, као и трговинских објеката.

– Чини се много тога да се грађанима врате слободне површине и уреде зеленило и паркови, који су идеални за пречишћавање градског ваздуха. Наша срећа је, ипак што је око Ниша велико богатство у шумама и зеленилу. Иначе би у самом граду било много горе него што јесте – истиче за „Политику” главни градски архитекта Јован Мандић.