Из шипражја изронила скулптура светског уметника

Бајина Башта – Машине су недавно у центру Бајине Баште у близини хотела „Дрина” чистиле парцелу на којој је почела градња Парка ћирилице, првог те врсте код нас. Наједном је током ових радова из шипражја и жбуња изронила овећа бела скулптура, до тада заклоњена од погледа. Споменик заборављен, од пролазника непримећен у запуштеном простору, а пре 40 година руком италијанског скулптора направљен и овде постављен.

Откуд ту, како, одакле, питања су се одмах јавила у вароши крај Дрине. Причали су испрва да би се тешко овде могао наћи неко упућен ко је и када урадио ту скулптуру и како је она доспела у Бајину Башту. Давно време је, кажу, учинило своје.

Ипак те одговоре је знао и локалној јавности затим предочио овдашњи новинар и књижевник Обрад Додић. На порталу „Дрина.инфо” он пише како је 1998. године разговарао са Радисавом Алексићем, рођеним у бајинобаштанском селу Овчињи, који је живео и радио у Пули.

– Радисав је тада испричао да је аутор ове скулптуре познати италијански скулптор и сликар Гвалтијеро Моцени, иначе Алексићев дугогодишњи пријатељ. Моцени је рођен у Пули, ту провео младост, да би се потом преселио у Милано. Скулптуру је урадио 1981. на манифестацији „Мермер и звуци” у Аранђеловцу. Те исте године скулптура је поклоњена Бајиној Башти и постављена на месту где je откривена – пише Додић.

Приликом њеног постављања у вароши крај Дрине гостовао је и аутор Моцени. Ту се задржао седам дана и упознао овај крај, из кога је понео лепе утиске. О томе је, према Алексићевом казивању, често говорио у кругу својих пријатеља у Пули.

Додић истиче да су се Радисав родом из Овчиње и Гвалтијери рођен у Пули често посећивали или контактирали. Приликом једног разговора познати скулптор (дела су му у многим градовима широм света) замолио је Алексића да при доласку у свој завичај начини неколико фотографија његове скулптуре која му је посебно драга, јер је желео да направи каталог свих својих значајнијих дела у које несумњиво спада и бајинобаштанска скулптура. Радисав је то са задовољством прихватио.

– Можда ће после овога Бајинобаштани више обратити пажњу на ово значајно вајарско дело и на аутора скулптуре који је живео у далеком Милану, а понекад, верујемо, оживљавао успомене на некадашњи боравак у нашем крају. А пројектом изградње Парка ћирилице предвиђено је да се ова скулптура укомпонује у нову парковску целину и испред ње постави табла с натписом о аутору и делу како би Бајинобаштани и туристи убудуће знали да је ово рад познатог италијанског скулптора – написао је Обрад Додић.

Трагом тог записа, потражили смо на интернету податке о уметнику Гвалтијеру Моцени и нашли разговор с њим за пулски „Глас Истре” објављен почетком ове године. Ту се наводи да има 86 година, а красе га дечачка ведрина и вулканска стваралачка енергија, да је иза њега седам деценија уметничког рада и импресиван опус, излагања слика и постављања 150 скулптура у јавним просторима на готово свим континентима. Није, наравно, поменуто бајинобаштанско дело, али се уметник, рецимо, сећа да су његови сликарски почеци везани за филмски фестивал у Пули 1953. године када је сликао велике плакате испред Арене и плакат за филм „Девојка и храст”. Отишао је да живи у Милано, који је у то време био светски уметнички центар. „Поједини велики амерички аутори често су тада прво излагали у Италији и тек онда постајали славни у Америци”, рекао је за „Глас Истре”. У Пули је 1979. направио и поставио велику скулптуру коју овде зову „Брод”, за коју је лимове дало бродоградилиште „Уљаник”. Истиче Гвалтијеро да су у бившој Југославији паркови скулптуре у Аранђеловцу, Порторожу и Лабину била три таква парка водећа у свету...