Нова депонија – највећи еколошки пројекат

Депонија у Винчи сада није црна еколошка рупа Европе. Уместо старог сметлишта са којег се годишње емитовало више од пет милијарди кубних метара метана у атмосферу, данас ради нова санитарна депонија. Нови комплекс, односно Центар за интегрално управљање отпадом, јуче је обишла премијерка Ана Брнабић.

Уређење санитарне депоније у Винчи је, како је рекла, највећи еколошки пројекат који се ради преко јавно-приватног партнерства са француско-јапанским конзорцијумом „Суез–Иточу”.

– Овај амбициозан пројекат вредан је 370.000.000 евра и њиме се решава вишедеценијски проблем одлагања комуналног отпада у Београду – рекла је Брнабићева и напоменула да је стара депонија била једна од 50 највећих еколошких проблема у свету и други у Европи.

– Решавањем овог проблема одлагања комуналног отпада показујемо одговоран приступ заштити животне средине, али и циркуларној економији и зеленој транзицији, што је један од основних приоритета владе. Београд дневно генерише између 1.500 и 1.600 тона комуналног отпада који се таложио на депонији у Винчи због чега је Србија била једна од највећих загађивача – подсетила је премијерка.

Брнабићева је навела да пројекат санације депоније подразумева пет мањих пројеката. Први је затварање старе депоније и изградња нове санитарне, што је завршено. Други пројекат је отварање депоније за одлагање грађевинског отпада, која је почела да ради 18. августа.

Трећу компоненту чини изградња електране за спаљивање комуналног отпада, која би требало да буде завршена у новембру следеће године.

– То значи да ће већ од идуће грејне сезоне у Београду десет одсто од укупне топлотне енергије долазити из отпада, а осим топлотне, из отпада ће се добијати и електрична енергија, и то пет одсто – рекла је Брнабићева.

Четврти пројекат је изградња електране на депонијски гас, док се пети односи на пречишћавање отпадних вода са депоније.

– У Европи постоје 492 оваква постројења. Оно је у складу са најбољим стандардима Европске уније и ми ћемо први пут у Србији добити топлотну и електричну енергију из отпада – рекла је Брнабићева.

Она је подсетила да је до сада 70 одсто електричне енергије долазило из термоелектрана, а да је тек 2014. године почело да се улаже у постројење за одсумпоравање.

– Више од 600.000.000 евра уложено је у одсумпоравање које је завршено за термоелектрану Костолац, а очекујемо да до краја године буде расписан тендер за изградњу постројења за одсумпоравање у Костолцу у „Блоку А” – рекла је премијерка.

Брнабићева је још истакла и да се ради нова стратегија за управљање отпадом и да ће јавна расправа о томе трајати до 5. октобра, па позива све заинтересоване да у њоj учествују.

Обиласку депоније присуствовали су представници компанија „Бео чиста енергија” и „Иточу”, Министарства за заштиту животне средине, представници града, амбасадори Аустрије и Канаде.