Балетска звезда Хулио Бока гост Београда

Хулио Бока, легендарни аргентински балетски уметник, стигао је у Београд, како је „Политика” крајем лета и најављивала, где до 30. септембра одржава међународни семинар и мастер клас, на позив Националне фондације за уметничку игру (НФИ). Бока се прекјуче сусрео са домаћим новинарима у фондацији, у присуству министарке културе Маје Гојковић, која је овом приликом истакла да је велика привилегија имати у Србији једну од највећих светских балетских звезда и додала да је са директорком НФИ Ајом Јунг разговарала о још једном важном пројекту, а то је да Србија и Београд коначно добију прво Међународно београдско балетско такмичење. Оно би требало да се реализује следеће године у ово време.

Министарка је подсетила да се у бившој Југославији одржавало једно такво интернационално такмичење у Новом Саду, намењено педагозима, кореографима и балетским уметницима и указала је на њихову важност. Такви конкурси пружају шансу играчима да постану видљивији и добију престижне ангажмане у домаћим ансамблима и у целом свету. У новијој историји Србије није организовано такво такмичење, што представља велики недостатак за развој балетске уметности наше земље и читавог региона, закључила је министарка.

Хулио Бока изјавио је да је веома узбуђен што је први пут у Србији, и захвалан је што ће имати прилику да младима пренесе своје знање и тако помогне балетском свету Србије и Европе.

‒ Имао сам среће да играм на највећим сценама света, и на Бродвеју, као и да снимам филмове, где сам стекао популарност. Био сам и велики пријатељ Марадоне, он славан у фудбалу, ја у балету ‒ рекао је Бока прекјуче.

Овај уметник и балетски педагог је прихватио позив Аје Јунг да буде на челу жирија, планираног Међународног балетског такмичења, у ком ће радити и првакиња Бољшој балета Анастасија Волочкова, првак Националног балета Канаде Александар Антонијевић и израелски кореограф Ицик Галили.

Хулио Бока је рођен у Буенос Ајресу, а почео је каријеру као првак балета 1982. године у оквиру Фондације Терезе Карењо у Каракасу, одакле одлази у Градски театар Рио де Жанеира. Од 1983. године наступа као гостујући првак Балета у Театру Колон у Буенос Ајресу. Освојеним златом на петом Међународном балетском такмичењу у Москви (1985), почиње његова светска каријера. Исте сезоне почео је 20-годишњи ангажман у Америчком балетском театру (АБТ) у Њујорку, са којим је сваке године наступао у Метрополитен опери. Од њујоршке публике се опростио управо на тој сцени 2006. године, у балету „Манон” Кенета Мекмилана, са Алесандром Фери, својом дугогодишњом партнерком. Био је и главни играч једне од најзначајнијих турнеја Националног балета Шпаније, под вођством Маје Плисецке.

У Аргентини је играо на сценама на отвореном, као и на фудбалским стадионима, привлачећи десетине хиљада људи. Уницеф га је именовао за свог амбасадора. Са сцене се повукао у децембру 2007. године, наступивши на главном тргу свог родног града пред више од 300.000 људи. Стални је члан жирија Балетског такмичења у Лозани.