Црни подаци на ружичастој слици

Док у свом годишњем извештају Агенција за заштиту животне средине тврди да је квалитет ваздуха 2020. у највећем делу земље био добар, невладине организације које се баве екологијом упозоравају да је таква слика лажна. Програмски директор Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ) Мирко Поповић каже за „Политику” да извештај грађане доводи у заблуду јер је написан тако да на први поглед делује како је ваздух у Србији углавном чист.

– Међутим, у свим агломерацијама у Србији, Београду, Нишу, Бору, Ужицу, Косјерићу, Смедереву и Панчеву, ваздух је био прекомерно загађен. Потврђено је да огроман број грађана дише загађен ваздух, док је као чист приказан само у оним местима у којима не постоји континуиран мониторинг честичног загађења. Најбољи пример је Нови Пазар, који је до постављања мерне станице званично био град с чистим ваздухом. Чим је стигла мерна станица, на видело је изашло право стање ствари – објашњава Поповић.

У свим градовима и њиховим ширим подручјима ваздух је био прекомерно загађен због високе концентрације ПМ 10 или ПМ 2.5 честица. Изузетак је Бор, који је сврстан у највишу категорију загађења услед прекомерне концентрације сумпор-диоксида. Једини град чији грађани удишу ваздух прве категорије, судећи према годишњем извештају агенције, јесте Нови Сад. Међутим, наш саговорник упозорава да је и слика највећег војвођанског града замагљена.

– На три од пет станица број дана током којих је регистровано прекорачење дневне граничне вредности за ПМ 10 честице већи је од 35. А према Уредби о условима мониторинга и захтевима квалитета ваздуха, и ово је разлог да ваздух буде у категорији прекомерно загађених – појашњава Поповић шта је све спорно у извештају агенције.

Крајем прошле године РЕРИ и Београдска отворена школа (БОШ) откриле су да је агенција поправила квалитет ваздуха ублажавањем критеријума за оцену његовог квалитета. Тако је према ранијим критеријума „загађен ваздух” постао „прихватљив”.

– Није промењена категорија ваздуха, али јесу начињени кораци који грађане могу да доведу у заблуду – подсећа Поповић на случај који је крајем прошле године подигао прашину у јавности.

А са шминкањем извештаја уместо с корацима који ће довести до конкретних помака наставиће се, сматра наш саговорник, све док нико не сноси одговорност због загађеног ваздуха.

– Локалним самоуправама се смањују надлежности, тако да оне саме, чак и да имају финансијске могућности, не могу да реше проблем загађења ваздуха. Мере које се доносе нису лоше, али нису довољне. Рецимо, субвенција за куповину хибридних аутомобила – ти аутомобили не загађују животну околину, али та мера неће знатно допринети побољшању квалитета ваздуха. Мора се решити питање индивидуалних ложишта, морају се казнити они који загађују животну средину попут „Железаре”, „Циђина”, ЕПС-а… Није ствар у томе да се некоме онемогући да послује, већ да се у свом пословању придржава закона – истиче Поповић и подсећа да је РЕРИ тужио суду ЕПС због угрожавања здравља грађана.