Crni podaci na ružičastoj slici

Dok u svom godišnjem izveštaju Agencija za zaštitu životne sredine tvrdi da je kvalitet vazduha 2020. u najvećem delu zemlje bio dobar, nevladine organizacije koje se bave ekologijom upozoravaju da je takva slika lažna. Programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) Mirko Popović kaže za „Politiku” da izveštaj građane dovodi u zabludu jer je napisan tako da na prvi pogled deluje kako je vazduh u Srbiji uglavnom čist.

– Međutim, u svim aglomeracijama u Srbiji, Beogradu, Nišu, Boru, Užicu, Kosjeriću, Smederevu i Pančevu, vazduh je bio prekomerno zagađen. Potvrđeno je da ogroman broj građana diše zagađen vazduh, dok je kao čist prikazan samo u onim mestima u kojima ne postoji kontinuiran monitoring čestičnog zagađenja. Najbolji primer je Novi Pazar, koji je do postavljanja merne stanice zvanično bio grad s čistim vazduhom. Čim je stigla merna stanica, na videlo je izašlo pravo stanje stvari – objašnjava Popović.

U svim gradovima i njihovim širim područjima vazduh je bio prekomerno zagađen zbog visoke koncentracije PM 10 ili PM 2.5 čestica. Izuzetak je Bor, koji je svrstan u najvišu kategoriju zagađenja usled prekomerne koncentracije sumpor-dioksida. Jedini grad čiji građani udišu vazduh prve kategorije, sudeći prema godišnjem izveštaju agencije, jeste Novi Sad. Međutim, naš sagovornik upozorava da je i slika najvećeg vojvođanskog grada zamagljena.

– Na tri od pet stanica broj dana tokom kojih je registrovano prekoračenje dnevne granične vrednosti za PM 10 čestice veći je od 35. A prema Uredbi o uslovima monitoringa i zahtevima kvaliteta vazduha, i ovo je razlog da vazduh bude u kategoriji prekomerno zagađenih – pojašnjava Popović šta je sve sporno u izveštaju agencije.

Krajem prošle godine RERI i Beogradska otvorena škola (BOŠ) otkrile su da je agencija popravila kvalitet vazduha ublažavanjem kriterijuma za ocenu njegovog kvaliteta. Tako je prema ranijim kriterijuma „zagađen vazduh” postao „prihvatljiv”.

– Nije promenjena kategorija vazduha, ali jesu načinjeni koraci koji građane mogu da dovedu u zabludu – podseća Popović na slučaj koji je krajem prošle godine podigao prašinu u javnosti.

A sa šminkanjem izveštaja umesto s koracima koji će dovesti do konkretnih pomaka nastaviće se, smatra naš sagovornik, sve dok niko ne snosi odgovornost zbog zagađenog vazduha.

– Lokalnim samoupravama se smanjuju nadležnosti, tako da one same, čak i da imaju finansijske mogućnosti, ne mogu da reše problem zagađenja vazduha. Mere koje se donose nisu loše, ali nisu dovoljne. Recimo, subvencija za kupovinu hibridnih automobila – ti automobili ne zagađuju životnu okolinu, ali ta mera neće znatno doprineti poboljšanju kvaliteta vazduha. Mora se rešiti pitanje individualnih ložišta, moraju se kazniti oni koji zagađuju životnu sredinu poput „Železare”, „Ciđina”, EPS-a… Nije stvar u tome da se nekome onemogući da posluje, već da se u svom poslovanju pridržava zakona – ističe Popović i podseća da je RERI tužio sudu EPS zbog ugrožavanja zdravlja građana.