Потера за Мицићем и Ефесом

Захваљујући победнику Еврокупа, Монако је добио прилику да буде уписан као место почетка 21. издања кошаркашке Евролиге. Истоимена кнежевина, друга најмања држава на свету, до сада чувена као бисер Азурне обале, порески и коцкарски рај, а у спорту по Формули 1 (Велика награда Монте Карла, први пут вожена 1929) и фудбалском клубу, осмоструком прваку Француске и финалисти Лиге шампиона, добила је нове миљенике. Победом над Униксом (86:83), а предвођена црногорским тренером Звезданом Митровићем, отворила је врата „европске НБА лиге“, у којој, по свој прилици, неће имати епизодну улогу.

Монако није без разлога на почетку приче о још једној евролигашкој сезони, иначе трећој у време пандемије. Колико је изненадио у другом по рангу Улебовом такмичењу, могао би да буде и евролигашки хит на дебију. Од буџета који је лане износио 7,5 милиона евра, дочекаће шестоструког европског првака Панатинаикос са обезбеђених 14, што је рекорд у историји клубова који се надмећу у француској лиги. Да се „кнежеви” не шале говори и листа појачања, на челу са Мајком Џејмсом који се после сукоба са тренером ЦСКА Итудисом и епизоде у Бруклин нетсима, „смирио” у Монаку. Од нових послодаваца годишње ће инкасирати 1,3 милиона евра, а ресто ће намирити „армејци” по слову уговора који је раскинут. Njему уз раме је литвански џин Донатас Мотиејунас (31 година, 213 сантиметара), који је у шест сезона одиграо 251 НБА утакмицу, а последњих година скупљао доларе у Кини. Лео Вестерман, Вил Томас,  Данило Анђушић, Парис Ли, Алфа Диало, Брок Мотум, Донта Хол такође су добро позната европска имена. Колико је Евролиги важан Монако, говори и преседан кад је реч о условима које мора да испуни учесник. Дозвољено им је да играју у локалној дворани „Гастон Медесан”, капацитета само 3.000 места.

Жеља људи који „дрмају” Евролигом јесте да привуку што више капитала, па је тенденција да у блиској будућности 16 до 18 клубова добију вишегодишње лиценце и удео у власништву, што неминовно води ка затварању лиге. Места су обезбеђена финалистима Еврокупа (ове сезоне игра и Уникс), а специјалне позивнице добили су Зенит и првак АБА лиге Црвена звезда. Подугачак је списак оних који чекају лиценце, а велико је питање да ли ће се куглица својеврсног рулета зауставити на Црвеној звезди и Партизану, који су резултатима и историјом, уз све остале услове, поодавно то заслужили.

Нова сезона, нова правила. Слично тенису и одбојци, тренерима ће током утакмице бити дозвољено једном да траже „видео-челенџ”, проверу једне од 16 предвиђених ситуација. Добар или лош потез, показаће пракса. Новина у односу на претходну сезону је и то да, за сада, нема ограничења у броју гледалаца, а колико ће их бити на трибинама зависиће од мера што их предузима свака држава из које клубови долазе. Усвојен је и нови здравствени протокол на чак 34 странице, веома ригорозан и свеобухватан, који би требало у највећој мери да заштити актере од заразе вирусом корона.

Што се играчког кадра тиче, мало је нових имена, младих снага које су пројектоване да буду носиоци игре, појачања из НБА. Још једна легенда  је окачила патике о клин, после 15 сезона у најјачем такмичењу више нећемо гледати маестралног Василиса Спанулиса, троструког освајача Евролиге, ненадмашног асистента, плејмејкера који је био МВП сезоне, троструки завршних турнира и осам пута члан идеалне петорке. Играча сличног калибра ни на видику...

Не рачунајући наше играче који бране боје Црвене звезде, још 11 их је у осталим клубовима – Стефан Пено (Алба), Василије Мицић и Филип Петрушев (Ефес), Данило Анђушић (Монако), Вања Маринковић (Басконија), Никола Милутинов (ЦСКА), Огњен Јарамаз и Владимир Лучић (Бајерн), Марко Гудурић (Фенербахче), Немања Недовић (Панатинаикос) и Тристан Вукчевић (Реал). Част тренера брани једино Александар Ђорђевић – на челу Фенербахчеа заменио је Игора Кокошкова који се вратио у НБА. Некада је била друга песма, али добро је позната тужна прича што деценијама траје о малим шансама и „страдању” младих тренера који добијају ангажман  у два наша најтрофејнија клуба.

Што се Звезде тиче, српског и регионалног првака, у осму евролигашку сезону у последњих девет година улази мање-више с нејасним циљевима и поново великим играчким „ремонтом”, уз најмањи буџет (5,1 милион евра). Један пласман у плеј-оф и даље је највећи успех, а за корак више, наравно, основни предуслов су финансије. Миљама далеко је од ЦСКА, Реала, Барселоне, Ефеса и Арманија (30 и више милиона), али и од већине осталих учесника који имају „веће” право да се надају пласману међу осам најбољих. Ипак, далеко од тога да ће бити „топовска храна”, а гаранција за то су поуздан тренер и гро српских играча са дугогодишњим евролигашким стажом.

Пет кандидата за пласман на фајнал-фор и титулу се јасно назиру. Актуелни шампион Ефес је три сезоне готово у идентичном саставу, што га издваја од конкуренције. Једина измена је на месту центра где је Турчина Шанлија заменио наш Филип Петрушев. Василије Мицић, најкориснији играч лигашког дела и финалног турнира, уз Шејна Ларкина, главна је снага шампиона, а Бобуа, Синглтон, Моерман, Плајс, Андерсон, Данстон и Симон, искусни играчи који праве разлику.

Ништа мање шансе не дају се и руском гиганту ЦСКА. „Армејци” су прошле сезоне, иако без Милутинова и „бунтовника” Џејмса, стигли до фајнал-фора у Келну. У последњих десет година девет пута су били учесници завршног турнира (две титуле), а тај континуитет нема ниједан клуб. Повратак Алексеја Шведа, прошле сезоне најбољег стрелца и асистента Евролиге (Химки), уз најбољег литванског кошаркаша Маријуса Григониса, Московљанима даје нову нападачку димензију. Лундберг, Боломбој, Хакет, Фојтман, Клајбурн, Шенгелија и Курбанов, уз „чврсту” руку трофејног тренера Итудиса, чине дружину која ће малом броју тимова пружити шансу да се радују.

Десет година од освајања последње титуле Барселона се обрела у финалу, али Шарунас Јасикевичиус није успео да се и као тренер попне на трон. Са нешто смањеним буџетом, каталонски клуб је успео да направи добар тим, са Сертачом Шанлијем, Нејџелом Хејзом, Николасом Лапровитолоом и Рокасом Јакубаитисом, као појачањима. Дејвис, Миротић, Калтис, Ориола, Хигинс, Абринес, Шмитс и Кјурик и ове сезоне ће бити носиоци игре у којој је дефанзива кључ који отвара шампионска врата.

Реал има најстарији тим, али Козер, Фернандез, Тејлор и Љуљ још нису за „претрчавање”. Тренер Пабло Ласо, један од шесторице који су освајали Евролигу (Атаман, Месина, Итудис, Барцокас, Пасквал) опет се ослонио на искусне играче, па су нови „краљеви” Најџел Вилијам-Гос, Гершон Јабуселе, Томас Ертел и Адам Ханга. Одличан спој спољне и унутрашње линије, са Таваресом и Поиреом као кључним играчима под кошем, док се очекује значајнији напредак Абалдеа.

Армани (Олимпија Милано) „вековима” није освојио титулу  (последња 1988), али италијански  кошаркашки лидер све је ближе остварењу сна. Последњу деценију потрошено је много новца, често и без резона, али бар су коначно „ухватили” фајнал-фор. Ове године су против Барселоне били „кратки” у полуфиналу за два поена, а тренер и спортски директор Еторе Месина, направио је прави салто мортале пред нову сезону. Из Даласа је доведен Николо Мели, а у шампионски мозаик пројектовани су још Џеријан Грант (284 НБА утакмице), Ђампаоло Ричи, Девон Хол, Константинос Митоглу и Трој Данијелс (353 НБА утакмице). Са Родригезом, Таржевским, Дилејнијем, Шилдсом, Хајнсом и Датомеом приде, Месина има јасан циљ пред собом – искључиво титулу.

Када се све сабере остала су још три упражњена места за плеј-оф, али тешко је и наслутити ко ће успети да се „угура” у осам најбољих. Најпријатнија изненађења прошле сезоне, Бајерн и Зенит, уз Макаби, Басконију, Фенербахче, два грчка гиганта Олимпијакос и Панатинаикос и Монако, у благој су предности. Кладионице дају мање шансе Жалгирису, Црвеној звезди, Алби и Асвелу, али рачун је то без крчмара.

Прво коло

Монако – Панатинаикос       19 ч

Макаби – Бајерн                    20.05 ч

Армани – ЦСКА                    20.30 ч

Реал – Ефес                            20.45

Уникс – Зенит                       сутра 18 ч

Фенербахче – Ц. звезда         сутра 19.45 ч

Асвел – Жалгирис                 сутра 20 ч

Олимпијакос – Басконија     сутра 20 ч

Барселона – Алба                  сутра 21 ч

Миротић најплаћенији

1. Никола Миротић – 4,5 милиона

2. Шејн Ларкин – 3,7 милиона

3. Василије Мицић – 3 милиона

4. Никола Милутинов – 2,5 милиона

5. Јан Весели – 2,3 милиона

6. Еди Таварес – 2 милиона

7. Нандо де Коло – 1,9 милиона

8. Торнике Шенгелија, Костас Слукас, Ник Калатес, Кори Хигинс – 1,8 милиона

* Суме су у доларима, извор: Eurohoops

Нај, нај...

63 – Индекс корисности (Танока Берд)

49 – Поени (Шејн Ларкин)

24 – Скокови (Антонис Фоцис)

19 – Асистенције (Стефан Јовић и Факундо Кампацо)

10 – Блокадае(Стојко Вранковић)

Наши у идеалних пет

20000/01 – Дејан Томашевић (Будућност)

2001/02 – Марко Јарић (Виртус), Дејан Бодирога (ПАО), Дејан Томашевић (Басконија)

2002/03 – Дејан Бодирога (Барселона)

2003/04 – Дејан Бодирога (Барселона)

2008/09 – Игор Ракочевић (Басконија)

2009/10 – Милош Теодосић (Олимпијакос)

2011/12 – Ненад Крстић (ЦСКА)

2012/13 – Ненад Крстић (ЦСКА)

2014/15 – Милош Теодосић (ЦСКА)

2016/17 – Богдан Богдановић (Фенербахче)

2020/21 – Василије Мицић (Ефес)

Тренери године

2006/07 – Жељко Обрадовић (ПАО)

2008/09 – Душко Вујошевић (Партизан)

2010/11 – Жељко Обрадовић (ПАО)

2011/12 – Душан Ивковић (Олимпијакос)

2016/17 – Жељко Обрадовић (Фенербахче)

МВП сезоне

2009/10 – Милош Теодосић (Олимпијакос)

2014/15 – Немања Бјелица (Фенербахче)

2020/21 – Василије Мицић (Ефес)

МВП финала

2001/2 – Дејан Бодирога (ПАО)

2002/3 – Дејан Бодирога (Барселона)

2020/21 – Василије Мицић (Ефес)

Најбољи стрелац

2006/07 – Игор Ракочевић (Басконија)

2008/09 – Игор Ракочевић (Басконија)

2010/11 – Игор Ракочевић (Ефес)