Potera za Micićem i Efesom

Zahvaljujući pobedniku Evrokupa, Monako je dobio priliku da bude upisan kao mesto početka 21. izdanja košarkaške Evrolige. Istoimena kneževina, druga najmanja država na svetu, do sada čuvena kao biser Azurne obale, poreski i kockarski raj, a u sportu po Formuli 1 (Velika nagrada Monte Karla, prvi put vožena 1929) i fudbalskom klubu, osmostrukom prvaku Francuske i finalisti Lige šampiona, dobila je nove miljenike. Pobedom nad Uniksom (86:83), a predvođena crnogorskim trenerom Zvezdanom Mitrovićem, otvorila je vrata „evropske NBA lige“, u kojoj, po svoj prilici, neće imati epizodnu ulogu.

Monako nije bez razloga na početku priče o još jednoj evroligaškoj sezoni, inače trećoj u vreme pandemije. Koliko je iznenadio u drugom po rangu Ulebovom takmičenju, mogao bi da bude i evroligaški hit na debiju. Od budžeta koji je lane iznosio 7,5 miliona evra, dočekaće šestostrukog evropskog prvaka Panatinaikos sa obezbeđenih 14, što je rekord u istoriji klubova koji se nadmeću u francuskoj ligi. Da se „kneževi” ne šale govori i lista pojačanja, na čelu sa Majkom Džejmsom koji se posle sukoba sa trenerom CSKA Itudisom i epizode u Bruklin netsima, „smirio” u Monaku. Od novih poslodavaca godišnje će inkasirati 1,3 miliona evra, a resto će namiriti „armejci” po slovu ugovora koji je raskinut. Njemu uz rame je litvanski džin Donatas Motiejunas (31 godina, 213 santimetara), koji je u šest sezona odigrao 251 NBA utakmicu, a poslednjih godina skupljao dolare u Kini. Leo Vesterman, Vil Tomas,  Danilo Anđušić, Paris Li, Alfa Dialo, Brok Motum, Donta Hol takođe su dobro poznata evropska imena. Koliko je Evroligi važan Monako, govori i presedan kad je reč o uslovima koje mora da ispuni učesnik. Dozvoljeno im je da igraju u lokalnoj dvorani „Gaston Medesan”, kapaciteta samo 3.000 mesta.

Želja ljudi koji „drmaju” Evroligom jeste da privuku što više kapitala, pa je tendencija da u bliskoj budućnosti 16 do 18 klubova dobiju višegodišnje licence i udeo u vlasništvu, što neminovno vodi ka zatvaranju lige. Mesta su obezbeđena finalistima Evrokupa (ove sezone igra i Uniks), a specijalne pozivnice dobili su Zenit i prvak ABA lige Crvena zvezda. Podugačak je spisak onih koji čekaju licence, a veliko je pitanje da li će se kuglica svojevrsnog ruleta zaustaviti na Crvenoj zvezdi i Partizanu, koji su rezultatima i istorijom, uz sve ostale uslove, poodavno to zaslužili.

Nova sezona, nova pravila. Slično tenisu i odbojci, trenerima će tokom utakmice biti dozvoljeno jednom da traže „video-čelendž”, proveru jedne od 16 predviđenih situacija. Dobar ili loš potez, pokazaće praksa. Novina u odnosu na prethodnu sezonu je i to da, za sada, nema ograničenja u broju gledalaca, a koliko će ih biti na tribinama zavisiće od mera što ih preduzima svaka država iz koje klubovi dolaze. Usvojen je i novi zdravstveni protokol na čak 34 stranice, veoma rigorozan i sveobuhvatan, koji bi trebalo u najvećoj meri da zaštiti aktere od zaraze virusom korona.

Što se igračkog kadra tiče, malo je novih imena, mladih snaga koje su projektovane da budu nosioci igre, pojačanja iz NBA. Još jedna legenda  je okačila patike o klin, posle 15 sezona u najjačem takmičenju više nećemo gledati maestralnog Vasilisa Spanulisa, trostrukog osvajača Evrolige, nenadmašnog asistenta, plejmejkera koji je bio MVP sezone, trostruki završnih turnira i osam puta član idealne petorke. Igrača sličnog kalibra ni na vidiku...

Ne računajući naše igrače koji brane boje Crvene zvezde, još 11 ih je u ostalim klubovima – Stefan Peno (Alba), Vasilije Micić i Filip Petrušev (Efes), Danilo Anđušić (Monako), Vanja Marinković (Baskonija), Nikola Milutinov (CSKA), Ognjen Jaramaz i Vladimir Lučić (Bajern), Marko Gudurić (Fenerbahče), Nemanja Nedović (Panatinaikos) i Tristan Vukčević (Real). Čast trenera brani jedino Aleksandar Đorđević – na čelu Fenerbahčea zamenio je Igora Kokoškova koji se vratio u NBA. Nekada je bila druga pesma, ali dobro je poznata tužna priča što decenijama traje o malim šansama i „stradanju” mladih trenera koji dobijaju angažman  u dva naša najtrofejnija kluba.

Što se Zvezde tiče, srpskog i regionalnog prvaka, u osmu evroligašku sezonu u poslednjih devet godina ulazi manje-više s nejasnim ciljevima i ponovo velikim igračkim „remontom”, uz najmanji budžet (5,1 milion evra). Jedan plasman u plej-of i dalje je najveći uspeh, a za korak više, naravno, osnovni preduslov su finansije. Miljama daleko je od CSKA, Reala, Barselone, Efesa i Armanija (30 i više miliona), ali i od većine ostalih učesnika koji imaju „veće” pravo da se nadaju plasmanu među osam najboljih. Ipak, daleko od toga da će biti „topovska hrana”, a garancija za to su pouzdan trener i gro srpskih igrača sa dugogodišnjim evroligaškim stažom.

Pet kandidata za plasman na fajnal-for i titulu se jasno naziru. Aktuelni šampion Efes je tri sezone gotovo u identičnom sastavu, što ga izdvaja od konkurencije. Jedina izmena je na mestu centra gde je Turčina Šanlija zamenio naš Filip Petrušev. Vasilije Micić, najkorisniji igrač ligaškog dela i finalnog turnira, uz Šejna Larkina, glavna je snaga šampiona, a Bobua, Singlton, Moerman, Plajs, Anderson, Danston i Simon, iskusni igrači koji prave razliku.

Ništa manje šanse ne daju se i ruskom gigantu CSKA. „Armejci” su prošle sezone, iako bez Milutinova i „buntovnika” Džejmsa, stigli do fajnal-fora u Kelnu. U poslednjih deset godina devet puta su bili učesnici završnog turnira (dve titule), a taj kontinuitet nema nijedan klub. Povratak Alekseja Šveda, prošle sezone najboljeg strelca i asistenta Evrolige (Himki), uz najboljeg litvanskog košarkaša Marijusa Grigonisa, Moskovljanima daje novu napadačku dimenziju. Lundberg, Bolomboj, Haket, Fojtman, Klajburn, Šengelija i Kurbanov, uz „čvrstu” ruku trofejnog trenera Itudisa, čine družinu koja će malom broju timova pružiti šansu da se raduju.

Deset godina od osvajanja poslednje titule Barselona se obrela u finalu, ali Šarunas Jasikevičius nije uspeo da se i kao trener popne na tron. Sa nešto smanjenim budžetom, katalonski klub je uspeo da napravi dobar tim, sa Sertačom Šanlijem, Nejdželom Hejzom, Nikolasom Laprovitoloom i Rokasom Jakubaitisom, kao pojačanjima. Dejvis, Mirotić, Kaltis, Oriola, Higins, Abrines, Šmits i Kjurik i ove sezone će biti nosioci igre u kojoj je defanziva ključ koji otvara šampionska vrata.

Real ima najstariji tim, ali Kozer, Fernandez, Tejlor i Ljulj još nisu za „pretrčavanje”. Trener Pablo Laso, jedan od šestorice koji su osvajali Evroligu (Ataman, Mesina, Itudis, Barcokas, Paskval) opet se oslonio na iskusne igrače, pa su novi „kraljevi” Najdžel Vilijam-Gos, Geršon Jabusele, Tomas Ertel i Adam Hanga. Odličan spoj spoljne i unutrašnje linije, sa Tavaresom i Poireom kao ključnim igračima pod košem, dok se očekuje značajniji napredak Abaldea.

Armani (Olimpija Milano) „vekovima” nije osvojio titulu  (poslednja 1988), ali italijanski  košarkaški lider sve je bliže ostvarenju sna. Poslednju deceniju potrošeno je mnogo novca, često i bez rezona, ali bar su konačno „uhvatili” fajnal-for. Ove godine su protiv Barselone bili „kratki” u polufinalu za dva poena, a trener i sportski direktor Etore Mesina, napravio je pravi salto mortale pred novu sezonu. Iz Dalasa je doveden Nikolo Meli, a u šampionski mozaik projektovani su još Džerijan Grant (284 NBA utakmice), Đampaolo Riči, Devon Hol, Konstantinos Mitoglu i Troj Danijels (353 NBA utakmice). Sa Rodrigezom, Tarževskim, Dilejnijem, Šildsom, Hajnsom i Datomeom pride, Mesina ima jasan cilj pred sobom – isključivo titulu.

Kada se sve sabere ostala su još tri upražnjena mesta za plej-of, ali teško je i naslutiti ko će uspeti da se „ugura” u osam najboljih. Najprijatnija iznenađenja prošle sezone, Bajern i Zenit, uz Makabi, Baskoniju, Fenerbahče, dva grčka giganta Olimpijakos i Panatinaikos i Monako, u blagoj su prednosti. Kladionice daju manje šanse Žalgirisu, Crvenoj zvezdi, Albi i Asvelu, ali račun je to bez krčmara.

Prvo kolo

Monako – Panatinaikos       19 č

Makabi – Bajern                    20.05 č

Armani – CSKA                    20.30 č

Real – Efes                            20.45

Uniks – Zenit                       sutra 18 č

Fenerbahče – C. zvezda         sutra 19.45 č

Asvel – Žalgiris                 sutra 20 č

Olimpijakos – Baskonija     sutra 20 č

Barselona – Alba                  sutra 21 č

Mirotić najplaćeniji

1. Nikola Mirotić – 4,5 miliona

2. Šejn Larkin – 3,7 miliona

3. Vasilije Micić – 3 miliona

4. Nikola Milutinov – 2,5 miliona

5. Jan Veseli – 2,3 miliona

6. Edi Tavares – 2 miliona

7. Nando de Kolo – 1,9 miliona

8. Tornike Šengelija, Kostas Slukas, Nik Kalates, Kori Higins – 1,8 miliona

* Sume su u dolarima, izvor: Eurohoops

Naj, naj...

63 – Indeks korisnosti (Tanoka Berd)

49 – Poeni (Šejn Larkin)

24 – Skokovi (Antonis Focis)

19 – Asistencije (Stefan Jović i Fakundo Kampaco)

10 – Blokadae(Stojko Vranković)

Naši u idealnih pet

20000/01 – Dejan Tomašević (Budućnost)

2001/02 – Marko Jarić (Virtus), Dejan Bodiroga (PAO), Dejan Tomašević (Baskonija)

2002/03 – Dejan Bodiroga (Barselona)

2003/04 – Dejan Bodiroga (Barselona)

2008/09 – Igor Rakočević (Baskonija)

2009/10 – Miloš Teodosić (Olimpijakos)

2011/12 – Nenad Krstić (CSKA)

2012/13 – Nenad Krstić (CSKA)

2014/15 – Miloš Teodosić (CSKA)

2016/17 – Bogdan Bogdanović (Fenerbahče)

2020/21 – Vasilije Micić (Efes)

Treneri godine

2006/07 – Željko Obradović (PAO)

2008/09 – Duško Vujošević (Partizan)

2010/11 – Željko Obradović (PAO)

2011/12 – Dušan Ivković (Olimpijakos)

2016/17 – Željko Obradović (Fenerbahče)

MVP sezone

2009/10 – Miloš Teodosić (Olimpijakos)

2014/15 – Nemanja Bjelica (Fenerbahče)

2020/21 – Vasilije Micić (Efes)

MVP finala

2001/2 – Dejan Bodiroga (PAO)

2002/3 – Dejan Bodiroga (Barselona)

2020/21 – Vasilije Micić (Efes)

Najbolji strelac

2006/07 – Igor Rakočević (Baskonija)

2008/09 – Igor Rakočević (Baskonija)

2010/11 – Igor Rakočević (Efes)