Америка би први пут могла да банкротира

Уколико Конгрес не подигне границу задуживања, Америка би први пут у својој историји могла да банкротира, упозорила је тамошња министарка финансија.

Џенет Јелен је у уторак поручила да ће влада 18. октобра остати без пара и да неће моћи да плати приспеле обавезе ако Капитол не одобри администрацији да се додатно задужи, преноси „Волстрит џорнал”.

„Ако Конгрес не би повећао лимит, Америка би банкротирала први пут у својој историји. Поверење и кредибилитет Сједињених Држава били би нарушени и наша земља би се вероватно суочила с финансијском кризом и економском рецесијом”, казала је министарка, предвиђајући скок камата.

Истакла је и да би се то осетило у животима обичних грађана јер би поскупели кредити за куће, аутомобиле и покретање бизниса, а касниле би и плате војницима. Министарка Јелен се обратила сенаторима дан након што су републиканци у горњем дому Конгреса одбили да одобре ново задуживање. Док демократе желе да подигну лимит, републиканци су против тога да државни дуг од 28,4 билиона долара још нарасте. Либерали нису успели да подигну праг јер ниједан конзервативни сенатор није хтео да подржи њихов предлог. Обе странке у горњем дому имају 50 представника.

Влада Џозефа Бајдена је одобравала пакете помоћи током епидемије вируса корона рачунајући да ће моћи да издвоји новац за грађане и привреду и да плати старе дугове тако што ће поново да се задужи. Републиканци поручују да је Бајденова администрација фискално неодговорна и да Демократска странка мора да нађе начин како да сама подигне праг и избегне банкрот. Либерали одговарају да су и конзервативци гласали за програме помоћи и да би држава имала пара да републикански председник Доналд Трамп није смањио порезе.

Америка никад није каснила с отплатом дуга. Да би избегла такав сценарио, 78 пута је мењала границу задуживања од шездесетих година прошлог века, пише „Бизнис инсајдер”.

Министарка Јелен је позвала законодавце да не чекају последњи тренутак да одобре додатно задуживање. Како је истакла, искуство показује да то може да „нанесе озбиљну штету компанијама и поверењу потрошача, подигне каматне стопе за пореске обвезнике, негативно утиче на кредитни рејтинг САД наредних година и изазове поремећај на финансијским тржиштима”.

Друга опасност је да се демократе и републиканци не усагласе ни око буџета, што би значило да федерална администрација већ данас остаје без новца и улази у блокаду. Такозвано гашење владе подразумева да ће министарства и агенције смањити обим посла и послати све сем најнеопходнијих службеника на принудни одмор док се не постигне договор у Капитолу. У последњих 40 година, влада у Вашингтону је због неслагања демократа и републиканаца и извршне и законодавне гране власти затварана 21 пут. Последњи пут то се догодило 2018. за време Трампа, кад Kонгрес није хтео да усвоји буџет који би подразумевао новац за председников пројекат изградње зида на граници с Мексиком. Трамп је тада донео акт који је зајамчио запосленима у савезним установама да ће примати плату и док је влада „суспендована”.