Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ КИРИЛ ТЈУРДЕЊЕВ, генерални директор НИС-а

Ова година је година стабилизације

Нето добит НИС-а је за првих шест месеци ове године износила нешто више од шест милијарди динара, што је знатно бољи резултат од прошлогодишњег
Кирил Тјурдењев (Фотофграфије НИС)

После тешке прошле године у којој је цена нафте пала на историјски  минимум, а продаја деривата била практично преполовљена због пандемије вируса корона, светске и домаће нафтне компаније су почеле полако да се опорављају. То показују и њихови пословни резултати за првих шест месеци ове године. Али, још су далеко од тренутка када могу да кажу да је криза остала иза њих.

– Прошле године је у марту и априлу продаја деривата била и до 50 одсто мања. Али, успели смо да зауставимо даљи пад и вратимо се на период пре кризе. Каква ће ситуација бити у наредном периоду, зависи од кретања цене нафте на светском тржишту, као и од односа понуде и тражње. Због свеукупне ситуације са пандемијом усвајају се бизнис планови с различитим сценаријима како би се прилагодили датим условима. Планови се базирају на макроекономским претпоставкама, будући да је тешко предвидети даље кретање цена сирове нафте. Такође, наставили смо с програмом мера за повећање оперативне ефикасности и смањење трошкова због чега можемо рећи да је за НИС ова 2021. година – година стабилизације – каже у разговору за „Политику” Кирил Тјурдењев, генерални директор Нафтне индустрије Србије.

Недавно сте нас обавестили о пословним резултатима НИС-а за првих шест месеци ове године. Они су значајно бољи од прошлогодишњих када је цена нафте била на историјском минимуму. На који начин сте остварили ове резултате и да ли то значи да је криза прошла?

Нето добит НИС-а је за првих шест месеци ове године износила нешто више од шест милијарди динара, што је знатно бољи резултат од прошлогодишњег. ЕБИТДА (профит пре плаћене камате, пореза на добит и амортизацију) износи 22,2 милијарде динара што је повећање од готово 10 пута у поређењу са истим периодом 2020. Два фактора су допринела бољим резултатима. С једне стране, то је раст цена нафте и опоравак потражње, а са друге то су мере које смо предузели како бисмо унапредили ефикасност и смањили трошкове.  Наш пословни модел даје резултате и наставићемо са програмом мера који се показао успешним у кризи.

Шта су приоритети НИС-а за наредну годину – да ли су то даља модернизација малопродаје, рафинерије…?

Важно је истаћи да, упркос свему, настављамо са даљим развојем и инвестицијама. Основна су три правца улагања. У области истраживања и производње нафте и гаса, пре свега, циљ нам је да произведемо планиране количине нафте и гаса. Радимо на зрелим нафтним пољима и производња нафте на нашим налазиштима захтева велика улагања. Друго, у  Рафинерији нафте Панчево радимо техничке анализе и припремамо се за процес модернизације постројења за каталитички крекинг што је још један вид модернизације рафинерије који ће повећати нашу конкурентност када је реч о производњи компоненти за моторна горива и сировина за петрохемију.

Трећи основни правац улагања је модернизација и развој наше малопродајне мреже. Планирамо да у овој години приведемо крају изградњу четири нове и реконструишемо шест старих бензинских станица у Србији. Такође, у компaнији реализујемо низ пројеката чији је циљ повећање оперативне ефикасности будући да НИС треба да се мења што налажу и глобални изазови у нашој индустрији на које ми треба да одговоримо.

На шта конкретно мислите?

Пре свега на повећање ефикасности која се огледа у промени интерних прописа у компанији, бржим процесима доношења кључних одлука, смањењу бирократије, дигитализацији многих процеса...Такође, спроводимо дигиталну трансформацију компаније коју видимо као алат да остваримо своје стратешке циљеве у времену изузетно брзих технолошких промена.

Кави су изгледи да будете нови власник ХИП Петрохемије?

Тендер за приватизацију Петрохемије објављен је 9. септембра и ми сада анализирамо документацију. Компанија НИС и ХИП Петрохемија су дугогодишњи стратешки партнери и НИС је свестан значаја који Петрохемија има за привреду Републике Србије. Али, у овом тренутку, док је процес приватизације у току, нисмо у могућности да детаљније коментаришемо процес.

НИС производи примарни бензин што је основна сировина за рад Петрохемије. Зашто је за НИС битна Петрохемија?

Наша рафинерија нафте и ХИП Петрохемија су техничко-технолошки  повезане. Примарни бензин који се производи у рафинерији ми цевоводима испоручујемо у Петрохемију која га даље користи као сировину. Такође, у овом тренутку, ми смо мањински акционар Петрохемије.

Најуспешнија сте компанија у Србији и највећи буџетски давалац. Колико НИС новца пребаци у буџет сваке године?

Тачно је да је НИС један од највећих буџетских давалаца у Србији. У српски буџет се кроз плаћене порезе просечно годишње уплаћује више од 1,1 милијарде евра или око 15,3 одсто укупних пореских прихода буџета Републике Србије на годишњем нивоу.

Акцизе су у Србији највише у региону. Тако је одлучила држава, али због тога је и гориво готово најскупље у Србији?

Главни утицај на цену деривата имају светске цене нафте. Ми увозимо три четвртине од укупно прерађених количина у рафинерији. Поред светске цене нафте и курсне разлике имају утицај на цену бензина и дизела. Када је реч о акцизама, поштујемо сва правила земље у којој послујемо.

Када говорите о отварању нових пумпи да ли ће на њима бити део за пуњење електричних аутомобила?

На неким нашим станицама на ауто-путу постоје уређаји за пуњење електричних аутомобила и ми већ омогућавамо возачима да их користе. Имамо намеру да се развијамо у овом правцу, како се буде развијала и потражња за овом врстом услуге.

Имате ли нека нова налазишта нафте у Србији,  Румунији и где још експлоатишите црно злато?

Сваке године, у зависности од инвестиционог програма, бушимо између 40 и 60 бушотина у Србији. Такође, сада радимо на разради нафтног налазишта у западном делу Румуније и прве количине нафте која је тамо произведена испоручене су рафинерији Панчево. Поред  тога, реализујемо и пројекте истраживања у Републици Српској на територији БиХ.

Бавите се и производњом струје.

До сада смо на осам нафтних и гасних поља у Србији реализовали програм когенерације, односно изградње малих електрана у којима се производи електрична енергија. Раније се гас спаљивао на бакљама, а сада га користимо у турбинама за производњу електричне  енергије. Осим тога завршавамо и пројекат градње термоелектране топлане ТЕ-ТО Панчево. Основна снага овог постројења је 200 мегавата. Овај пројекат се реализује са „Гаспром енергохолдингом”.

Струја коју производите из гаса је за ваше потребе или је и продајете?

Део електричне енергије користимо за сопствене потребе, а део продајемо. Осим тога, ми се бавимо и трговином електричне енергије. Како купујемо, тако и продајемо. НИС је у овом сегменту присутан на тржиштима Србије, Босне и Херцеговине, Румуније и Бугарске, а тргујемо и на границама са Мађарском, Хрватском, Словенијом, Северном Македонијом и Црном Гором. Прошле године смо произвели 69 GWh електричне енергије, а обим продаје износи 320 GWh.

Ви сте и друштвено одговорна компанија. Доста помажете младе…

Од 2009. године укупно смо у друштвено одговорне пројекте инвестирали више од 4,1 милијарде динара. Основни правци улагања су подршка младима, улагање у развој локалних заједница, побољшање квалитета образовања. Такође, ту су и подршка научним институцијама и школама, подршка развоју културе и уметности, дечјег и професионалног спорта... Имамо два основна програма која се константно развијају. То су „Заједници заједницо” путем којег сарађујемо са локалним заједницама у којима послујемо, али и са различитим министарствима. У овом тренутку сарађујемо са 12 локалних заједница и у 2021. години за реализацију еколошких пројеката издвојили смо 107,5 милиона динара.

Други програм којим се поносимо је „Енергија знања”. Кроз овај програм остварујемо сарадњу са српским и међународним научним и образовним институцијама. До сада смо стипендирали 130 српских студената факултета у Србији и Руској Федерацији, а у компанији је запослено више од 50 стипендиста. То је од великог значаја јер ако желимо да  компанија буде модерна и конкурентна потребни су нам високо квалификовани  кадрови који ће донети своју енергију.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.