Nedelja, 05.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU KIRIL TJURDENjEV, generalni direktor NIS-a

Ova godina je godina stabilizacije

Neto dobit NIS-a je za prvih šest meseci ove godine iznosila nešto više od šest milijardi dinara, što je znatno bolji rezultat od prošlogodišnjeg
Кирил Тјурдењев (Фотофграфије НИС)

Posle teške prošle godine u kojoj je cena nafte pala na istorijski  minimum, a prodaja derivata bila praktično prepolovljena zbog pandemije virusa korona, svetske i domaće naftne kompanije su počele polako da se oporavljaju. To pokazuju i njihovi poslovni rezultati za prvih šest meseci ove godine. Ali, još su daleko od trenutka kada mogu da kažu da je kriza ostala iza njih.

– Prošle godine je u martu i aprilu prodaja derivata bila i do 50 odsto manja. Ali, uspeli smo da zaustavimo dalji pad i vratimo se na period pre krize. Kakva će situacija biti u narednom periodu, zavisi od kretanja cene nafte na svetskom tržištu, kao i od odnosa ponude i tražnje. Zbog sveukupne situacije sa pandemijom usvajaju se biznis planovi s različitim scenarijima kako bi se prilagodili datim uslovima. Planovi se baziraju na makroekonomskim pretpostavkama, budući da je teško predvideti dalje kretanje cena sirove nafte. Takođe, nastavili smo s programom mera za povećanje operativne efikasnosti i smanjenje troškova zbog čega možemo reći da je za NIS ova 2021. godina – godina stabilizacije – kaže u razgovoru za „Politiku” Kiril Tjurdenjev, generalni direktor Naftne industrije Srbije.

Nedavno ste nas obavestili o poslovnim rezultatima NIS-a za prvih šest meseci ove godine. Oni su značajno bolji od prošlogodišnjih kada je cena nafte bila na istorijskom minimumu. Na koji način ste ostvarili ove rezultate i da li to znači da je kriza prošla?

Neto dobit NIS-a je za prvih šest meseci ove godine iznosila nešto više od šest milijardi dinara, što je znatno bolji rezultat od prošlogodišnjeg. EBITDA (profit pre plaćene kamate, poreza na dobit i amortizaciju) iznosi 22,2 milijarde dinara što je povećanje od gotovo 10 puta u poređenju sa istim periodom 2020. Dva faktora su doprinela boljim rezultatima. S jedne strane, to je rast cena nafte i oporavak potražnje, a sa druge to su mere koje smo preduzeli kako bismo unapredili efikasnost i smanjili troškove.  Naš poslovni model daje rezultate i nastavićemo sa programom mera koji se pokazao uspešnim u krizi.

Šta su prioriteti NIS-a za narednu godinu – da li su to dalja modernizacija maloprodaje, rafinerije…?

Važno je istaći da, uprkos svemu, nastavljamo sa daljim razvojem i investicijama. Osnovna su tri pravca ulaganja. U oblasti istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, pre svega, cilj nam je da proizvedemo planirane količine nafte i gasa. Radimo na zrelim naftnim poljima i proizvodnja nafte na našim nalazištima zahteva velika ulaganja. Drugo, u  Rafineriji nafte Pančevo radimo tehničke analize i pripremamo se za proces modernizacije postrojenja za katalitički kreking što je još jedan vid modernizacije rafinerije koji će povećati našu konkurentnost kada je reč o proizvodnji komponenti za motorna goriva i sirovina za petrohemiju.

Treći osnovni pravac ulaganja je modernizacija i razvoj naše maloprodajne mreže. Planiramo da u ovoj godini privedemo kraju izgradnju četiri nove i rekonstruišemo šest starih benzinskih stanica u Srbiji. Takođe, u kompaniji realizujemo niz projekata čiji je cilj povećanje operativne efikasnosti budući da NIS treba da se menja što nalažu i globalni izazovi u našoj industriji na koje mi treba da odgovorimo.

Na šta konkretno mislite?

Pre svega na povećanje efikasnosti koja se ogleda u promeni internih propisa u kompaniji, bržim procesima donošenja ključnih odluka, smanjenju birokratije, digitalizaciji mnogih procesa...Takođe, sprovodimo digitalnu transformaciju kompanije koju vidimo kao alat da ostvarimo svoje strateške ciljeve u vremenu izuzetno brzih tehnoloških promena.

Kavi su izgledi da budete novi vlasnik HIP Petrohemije?

Tender za privatizaciju Petrohemije objavljen je 9. septembra i mi sada analiziramo dokumentaciju. Kompanija NIS i HIP Petrohemija su dugogodišnji strateški partneri i NIS je svestan značaja koji Petrohemija ima za privredu Republike Srbije. Ali, u ovom trenutku, dok je proces privatizacije u toku, nismo u mogućnosti da detaljnije komentarišemo proces.

NIS proizvodi primarni benzin što je osnovna sirovina za rad Petrohemije. Zašto je za NIS bitna Petrohemija?

Naša rafinerija nafte i HIP Petrohemija su tehničko-tehnološki  povezane. Primarni benzin koji se proizvodi u rafineriji mi cevovodima isporučujemo u Petrohemiju koja ga dalje koristi kao sirovinu. Takođe, u ovom trenutku, mi smo manjinski akcionar Petrohemije.

Najuspešnija ste kompanija u Srbiji i najveći budžetski davalac. Koliko NIS novca prebaci u budžet svake godine?

Tačno je da je NIS jedan od najvećih budžetskih davalaca u Srbiji. U srpski budžet se kroz plaćene poreze prosečno godišnje uplaćuje više od 1,1 milijarde evra ili oko 15,3 odsto ukupnih poreskih prihoda budžeta Republike Srbije na godišnjem nivou.

Akcize su u Srbiji najviše u regionu. Tako je odlučila država, ali zbog toga je i gorivo gotovo najskuplje u Srbiji?

Glavni uticaj na cenu derivata imaju svetske cene nafte. Mi uvozimo tri četvrtine od ukupno prerađenih količina u rafineriji. Pored svetske cene nafte i kursne razlike imaju uticaj na cenu benzina i dizela. Kada je reč o akcizama, poštujemo sva pravila zemlje u kojoj poslujemo.

Kada govorite o otvaranju novih pumpi da li će na njima biti deo za punjenje električnih automobila?

Na nekim našim stanicama na auto-putu postoje uređaji za punjenje električnih automobila i mi već omogućavamo vozačima da ih koriste. Imamo nameru da se razvijamo u ovom pravcu, kako se bude razvijala i potražnja za ovom vrstom usluge.

Imate li neka nova nalazišta nafte u Srbiji,  Rumuniji i gde još eksploatišite crno zlato?

Svake godine, u zavisnosti od investicionog programa, bušimo između 40 i 60 bušotina u Srbiji. Takođe, sada radimo na razradi naftnog nalazišta u zapadnom delu Rumunije i prve količine nafte koja je tamo proizvedena isporučene su rafineriji Pančevo. Pored  toga, realizujemo i projekte istraživanja u Republici Srpskoj na teritoriji BiH.

Bavite se i proizvodnjom struje.

Do sada smo na osam naftnih i gasnih polja u Srbiji realizovali program kogeneracije, odnosno izgradnje malih elektrana u kojima se proizvodi električna energija. Ranije se gas spaljivao na bakljama, a sada ga koristimo u turbinama za proizvodnju električne  energije. Osim toga završavamo i projekat gradnje termoelektrane toplane TE-TO Pančevo. Osnovna snaga ovog postrojenja je 200 megavata. Ovaj projekat se realizuje sa „Gasprom energoholdingom”.

Struja koju proizvodite iz gasa je za vaše potrebe ili je i prodajete?

Deo električne energije koristimo za sopstvene potrebe, a deo prodajemo. Osim toga, mi se bavimo i trgovinom električne energije. Kako kupujemo, tako i prodajemo. NIS je u ovom segmentu prisutan na tržištima Srbije, Bosne i Hercegovine, Rumunije i Bugarske, a trgujemo i na granicama sa Mađarskom, Hrvatskom, Slovenijom, Severnom Makedonijom i Crnom Gorom. Prošle godine smo proizveli 69 GWh električne energije, a obim prodaje iznosi 320 GWh.

Vi ste i društveno odgovorna kompanija. Dosta pomažete mlade…

Od 2009. godine ukupno smo u društveno odgovorne projekte investirali više od 4,1 milijarde dinara. Osnovni pravci ulaganja su podrška mladima, ulaganje u razvoj lokalnih zajednica, poboljšanje kvaliteta obrazovanja. Takođe, tu su i podrška naučnim institucijama i školama, podrška razvoju kulture i umetnosti, dečjeg i profesionalnog sporta... Imamo dva osnovna programa koja se konstantno razvijaju. To su „Zajednici zajednico” putem kojeg sarađujemo sa lokalnim zajednicama u kojima poslujemo, ali i sa različitim ministarstvima. U ovom trenutku sarađujemo sa 12 lokalnih zajednica i u 2021. godini za realizaciju ekoloških projekata izdvojili smo 107,5 miliona dinara.

Drugi program kojim se ponosimo je „Energija znanja”. Kroz ovaj program ostvarujemo saradnju sa srpskim i međunarodnim naučnim i obrazovnim institucijama. Do sada smo stipendirali 130 srpskih studenata fakulteta u Srbiji i Ruskoj Federaciji, a u kompaniji je zaposleno više od 50 stipendista. To je od velikog značaja jer ako želimo da  kompanija bude moderna i konkurentna potrebni su nam visoko kvalifikovani  kadrovi koji će doneti svoju energiju.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.