Субота, 10.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ХЕЛЕН ФИШЕР, антрополог

Никада нећемо убити љубав, она је вечна

Ова пандемија је учинила да свет постане много озбиљнији када је реч о љубави
Хелен Фишер (Фото: Fabian Jimenez)

Цењени амерички антрополог др Хелен Фишер, поред осталих, ауторка је и књига „Зашто волимо” и „Анатомија љубави”, које је код нас објавила „Чигоја штампа”. Ексклузивно за „Политику” ова ауторка говори о својим истраживањима љубави, као и о њеној еволуцији и хемији. Скенирањем људског мозга, закључила је да када се заљубимо, одређена подручја мозга засветле појачаним протоком крви. Ове књиге говоре и о томе да је романтична страст уграђена у наш мозак милионима година еволуције.

Др Хелен Фишер један је од најистакнутијих антрополога у Америци, а пре него што је постала професор истраживач на Универзитету „Рутгерс”, била је научни сарадник у Америчком музеју природне историје у Њујорку. Тренутно проучава биолошке основе личности и пионир је у испитивању неурохемије лидерства и иновација. Написала је шест међународно најпродаванијих књига и много чланака о науци о мозгу, као и о људском социјалном понашању. Одрасла је у Конектикату, а живи у Њујорку.

Ваша истраживања људског мозга потврђују чињеницу да хемија и хормони имају значајну улогу у заљубљивању. Можемо ли да контролишемо наше потребе и нагон да се заљубимо?

То је веома тешко и морам да кажем да је готово немогуће. Оно што смо открили у мозгу јесте да романтична љубав није осећање него нагон. Основни део мозга испумпава допамин и даје вам онај осећај усхићења, необуздане радости, еуфорије, несанице, фокуса, мотивације, код романтичне љубави. Тај мали део мозга се налази непосредно поред оног дела који управља жеђу и глађу. А као што сви знамо, жеђ и глад је веома тешко контролисати. Романтична љубав је исто тако основни нагон. Дакле, можете се заљубити у погрешну особу и рећи себи: „Нећу да га зовем, нећу да му пишем, нећу јој слати поруке, нећу је пољубити, нећу ништа да радим у вези са тим”, али је и даље веома тешко одагнати оно што осећате за ту особу. Рекла бих да то не пролази ни временом.

А можемо ли контролисати то у кога се заљубљујемо?

Мозак је направљен тако да бира одређене типове људи у које ћемо се углавном заљубити. У некога из истог друштвено-економског миљеа, истог општег нивоа интелигенције и привлачности, образовања, некога ко дели исте верске или друштвене вредности са нама, у некога ко има исте економске циљеве и исте репродуктивне циљеве. Мозак увек одбацује исте људе и увек се фокусира на исте људе. Природно нас привлаче одређени типови људи, па је тако о томе и књига коју сам написала, „Зашто он/зашто она”. На пример, више година сам се забављала са мушкарцем који је превише пио и то никада више нећу учинити! Временом можете научити да не желите да будете са особом која лаже, која је проста, да не желите поред себе особу која је импулсивна. И онда када видите такву особу пред собом и осетите да се у њу или у њега заљубљујете, ви побегнете. Дакле, ја заиста мислим да можемо да контролишемо кога ћемо волети, под условом да такву врсту контроле успоставимо на самом почетку односа.

Шта желе жене, а које су потребе мушкараца у љубави?

Ја сам главна научна саветница на сајту за проналажење партнера match.com. Ми радимо годишњу студију под називом „Самци у Америци”. Десет година, из године у годину, питамо шта желе жене и мушкарци. И за мушкарце, и за жене, из сваке старосне групе, код већине је одговор да желе да нађу некога ко ће их поштовати, коме ће моћи да верују и коме ће моћи да се повере, некога ко ће их насмејати, ко ће моћи да проводи довољно времена са њима и ко ће им бити у сексуалном смислу привлачан. Затим, 87 одсто мушкараца би се упустило у дугу везу са женом која је много образованија, која зарађује више новца од њих, а 43 одсто мушкараца од 30 до 50 година упустило би се у озбиљну везу са женом која је десет или више година старија од њих. А у Америци би, осим тога, 45 одсто мушкараца желело да буде са женом коју занима каријера. Дакле, нису мушкарци ти који су препрека да жене остварују своје пуне потенцијале. Култура је оно што их спутава, као и систем веровања, али у Америци, у најмању руку, мушкарац је тај који заиста жели жену која је продуктивна. A oно што младе жене желе је у великом броју случајева мушкарац који има новац, и вероватније је да ће га имати они старији. Упутила сам се у то каква је ситуација у свету, и то исто можете видети у Кини и у Јапану. Надам се да ви тамо разумете мушкарце бар мало боље од нас у Америци, где је 2,5 пута већа вероватноћа да се мушкарац убије када се веза заврши. Дакле, мушкарци су слабији пол када се говори о романтичном односу. Ми смо у рату против мушкараца, мада се у Америци никада не бих усудила да то кажем јавно, много људи би ме напало. Мушкарци једноставно већ милионима година морају да крију емоције због такмичења са другим мушкарцима.

Да ли је могуће упоређивати људе са неким животињама када је у питању љубавни живот?

Волим што сте поставили ово питање, зато што га нико не поставља. У другом поглављу моје књиге „Зашто волимо” налази се оно што највише ценим од свега што сам икада написала о љубави међу другим животињама. Основни рад можданих кола када се ради о романтичној љубави код људи је готово у потпуности истоветан са радом можданих кола код пацова, мајмуна, овце. У дивљини можете видети тај фокус, енергију код многих животиња када се удварају. Е сад, то код слонова траје само око пет дана, код пацова око 30 секунди, код лисица оно вероватно траје најмање 20 дана. Постоје три различита мождана система ‒ сексуални нагон, осећање романтичне љубави и осећања дубоке везаности. Ако желите дугорочан љубавни однос, треба да одржите сва три ова основна мождана система. Романтична љубав је произашла из природе, она је постојала много пре него што су се људи појавили. Ја то називам „животињском привлачношћу”.

Видите ли да се љубав мења у времену вируса корона, и како се мења?

Извели смо студију током лета 2020. године у Америци и 71 одсто самаца сада жели озбиљан однос са партнером, а 65 одсто самаца не жели секс за једну ноћ. Дакле, пандемија је учинила да људи постану озбиљни. У Америци сам давала различите интервјуе и људи кажу: „Па, овог лета ће бити много секса”, сви излазе и воде љубав са сваким. Ево шта смо открили током пандемије: људи воде дуже и значајне разговоре, искренији су једни према другима, лакше се отварају једни према другима. Код мушкараца, исто као и код жена у Америци, интересовање људи за то да ли је особа згодна или не је сада мање, али је занимање за то да ли нека особа поседује финансијску стабилност сада значајно порасло. Ова пандемија је учинила да свет постане много озбиљнији када је у питању љубав. Чули смо све то што се причало о веома великим стопама развода у Вухану, али не говори се о стопама венчавања, или о броју људи који су се заљубили. Извела сам студију на хиљаду људи, и 50 процената њих се заиста заљубило током ковида, само преко видео-разговора које су водили. То нас доводи до једног веома важног закључка – никада нећемо убити љубав, љубав постоји од кад постоје и људи, она је прилагодљива, она је вечна. Љубав ће увек постојати и у овом тренутку људске еволуције ми љубав озбиљно схватамо.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

сивошевић
све потписујем . Рат је одавно објављен.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.