Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Архивисти – чувари колективног памћења

Закон обавезује архиве да до 2030. године дигитализују сву грађу с којом располажу, а тај обимни посао у Србији систематски није ни започет, упозорено је на стручном скупу одржаном у Суботици
(фото А. Исаков)

Суботица – Коме су потребни архиви, која је њихова улога у будућности, како комуницирају са корисницима – неке су од тема које обрађују 14. суботички архивски дани.

Због епидемије у нешто мањем броју, Историјски архив Суботице успео је да окупи колеге из Новог Сада, Ниша, Зрењанина, Крагујевца, Ужица, Будимпеште.

– Запослени у архиви чине све да сачувају, обраде грађу и изађу у сусрет онима којима су ти подаци потребни. Неопходно је разумевање, потпора и помоћ шире друштевене заједнице у обезбеђивању материјално финасијских услова, као и у јачању свести о самом значају архива и писане документације” рекао је на скупу Стеван Мачковић, директор Историјског архива у Суботици.

Једно од питања које су обрађивали стручњаци из различитих архива било је и ко су корисници архивске грађе, и како рад архива усмерети и отворити и ка њима. Југослав Вељковски, архивски саветник из Историјског архива Града Новог Сада говорио је на тему „Архиви у 21. веку и дигиталне архиве или места сусрета адвоката, пензионера и историчара“.

– Питање дигитализације у архивима и њихове употребе има различите нивое. Један ниво је да се архива дигитализује и ставља на одређене платформе. Иако постоји законска регулатива, у Србији је дигитализован тек незнатан број архивских фондова. Дигитализује се несистематично и не у сврху сарадње са широм јавношћу, него због изложби, стручних скупова и томе слично. Закон обавезује архива да сву грађу дигитализују до 2030. године, то у Србији систематски није ни започето. С друге стране, дигитализација омогућава да шири круг може да приступи грађи. Ипак, ми живимо у друштву које још искључиво признаје печат и потпис као једино меродавно, тако да нама када се обрате странке, ми без обзира на модалитет захтева како нам се странке обраћају, одговарамо им на папиру – каже Вељковски за „Политику“.

Осим тога, пуна вредност дигитализације постоји само уколико је све дигитализовано, истиче Вељковски. У случају, примера ради, само једног фонда архива, фонда  Магистрата који обухвата период од 1748. до 1918. године значило би прављење барем два милиона снимака. За утеху је што ни много богатије и развијеније земље нису успеле да дигитализују целокупну своју грађу. Једно истраживање је показало, наводи Вељковски, да су национални архиви 27 земаља Европске уније, само у случају једног архива, имали скенирано 16 одсто документације, док су сви остали имали знатно мање.

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.