Ћутање је заглушујуће

Да ли је циљ да се читава нација анестезира док су ковид болнице на граници капацитета, а места на респираторима је све мање? Да ли одговорни заиста мисле да смо овчице које чекају да ковид 19 једног по једног извлачи из тора у који се претвара Србија? Или су умислили да је неразумни страх од власти јачи од разумног страха од пандемије?

Господо, потпуно сте заборавили да је ваша прва дужност и обавеза да заштитите здравље народа, а тек потом долазе ауто-путеви, болнице, нови погони, свађе са суседима, „мигови” уз границу са Косовом, преговори са опозицијом, навијање за Звезду или Партизан. Да ли сте се заиста толико отуђили да не размишљате како јавност реагује?

Здравство је на издисају. Кризни штаб се последњи пут састао 11. септембра. Некада се то радило на дневној основи. Данас нема журбе: бележи се највећи број заражених и умрлих у 24 часа од почетка пандемије.

То што штаб не заседа не значи да се не ради. „Рад нису само састанци”, каже премијерка. Да ли то значи да нису радили док су онолико састанчили? Определите се.

Кумите да се народ вакцинише, а сами не поштујете мере елементарне заштите. Промовишете себе и своје странке и не одустајете од изнајмљивања народа који доводите на свакодневне скупове поводом пригодних отварања. Кружите без маски између свадби и испраћаја у војску.

Политички део Кризног штаба сноси колосалну кривицу. Вођен необузданом амбицијом да по расту БНП-а у временима кризе претекнемо друге, доспели смо до неочекиване лидерске позиције: Србија је на првом месту у Европи по броју заражених на милион становника.

Увелико сте у предизборној кампањи и чините све да победите по старом рецепту поделе земље: штоваоци Кризног штаба против следбеника „Удружења против ковида”, ваксери против антиваксера. Казниће вас сви они који чекају на болесничку постељу, операцију или лечење од болести које није изазвао ковид.

Део струке се политизовао, па је држава у спрези са тим делом медицинара створила апсолутно неповерење у здравствени систем. Подобни лекари добијају министарске фотеље, чинове и станове, а Србија добија болесну нацију. Последице могу да буду дугорочне.

Медицински део штаба обазриво сада покушава да се сакрије иза политичког. „Нека опструкција постоји”, каже заштитно лице штаба, др Предраг Кон. „Тврдим да то није у Кризном штабу, а имам утисак да се његов медицински део користи као монета за поткусуривање.”

Касно је за правдање јер су допустили да буду политизирани. Сувише дуго су штапски лекари служили, аминовали и ћутали. Срозали су прво кредибилитет, а потом изгубили поштовање. Искључиви су кривци што је јавност изгубила поверење у струку, што има дугорочне последице. „Прво је народ дигао руке од њих, а после су они сами дигли руке од народа”, што је сјајно рекла др Славица Плавшић.

Такво понашање трагично се манифестује кроз отпор вакцинацији. Узалуд и бескорисно понављате: Вакцинишите се ако бога знате.  Не слушају вас. За осам месеци тек 40 до 50 одсто пунолетног становништва. Кратак је пут од самољубља због набавки вакцина до неуспеха кампање вакцинације.

Неко је рекао да су вакцине као сигурносни појас у аутомобилу. Јесте, али заборављамо да су људи масовно почели да се везују тек када су се наплаћали казни. Ко се данас кажњава?

Зашто нисте предузели мере које вам Устав и закони допуштају? Колико још треба да их оде у читуље да би увели ковид пропуснице у време када их добра половина света користи да би стимулисала вакцинацију? Каже покрајински секретар за здравство Зоран Гојковић: „Када неког терате на нешто, а не заборавите, Срби су културолошки такав народ, кад га на нешто терате, он намерно неће”. Немуштију одбрану зашто то није учињено одавно нисам чуо.

Нека онда држава потпише капитулацију пред менталитетом инаџија. Нека настави да брани посетиоце утакмица и ноћних клубова док ковид коси. Ако се плашите како ће реаговати кладионичари, онда је боље да се сви повучете на село и гајите паприке.

Држава и институције морају да мисле на здравље и економију, али дође тренутак одлуке када се треба определити шта је приоритет. Тако ради озбиљна држава. Како ће се живету и земљи у којој ће се људи лечити богојављенском водицом? Ко ће да ради?

Пропуштено је много времена од појаве „најсмешнијег вируса” до данас. Били смо одлучни да заведемо ванредно стање док је вирус био много мање смртоносан него сада.

Председник је плашио народ пуним гробљима, а ћути када сваког дана добијамо десетине нових хумки. Изгледа да је схватио да је враг однео шалу, па избегава да се огласи на ове теме и више не понавља да живот мора да иде даље и да економија мора да јури напред темпом који ће донети похвале. Живот и економија стотинама нових жртава више ништа не значе.

Мало је још опција. Треба хитно на најмање четири недеље затворити све објекте који нису неопходни, а након три недеље поново проценити ситуацију. Ако не иде, власт као ексклузивни власник агоније нека уведе обавезну вакцинацију здравствених радника, војске, полиције и запослених у јавним службама да не би полако умирали месецима. Боље штитити људско право на живот него људска права невакцинисаних.

Ово колективно ћутање штаба је срамно. Посебно док се на омиљеним ТВ каналима сваког јутра понављају лажи које смирују само необавештене. Игноришете катастрофалне догађаје у време најсмртоноснијег таласа пандемије до сада. Није страшно погрешити, посебно око вируса око кога свет мало зна, али треба признати грешку и смислити нешто ново, ефикасније. Не, власт ћути.

Господо, ви сте актери трагичног поигравања здрављем нације и као такви не да не заслужујете разумевање или сажаљење, већ моралну ако не и неку другу осуду. Србија је престала да буде држава. Остао је само режим.