Дар који заслужује уздарје ЕДБ

У „Политици” је 20. априла објављен чланак под насловом „Разводне ормане нико не контролише”. Ево мог коментара на то.

Као друштвено одговоран, још пре 20 година, личним материјалним средствима, стари дрвени орман из 1936. године у згради у којој живим „претворио” сам у метални. За седам станара! Побијена је и сонда и урађено све остало што је било потребно. До тада, годинама, била је „нулована” инсталација. Да ли је то велика уштеда за ЕДБ?

После чланка објављеног у „Политици” и мог дописа и упита упућеног ЕДБ, на који чекам одговор, питам се може ли и ЕДБ бити друштвено одговоран према мени, свих ових деценија сталном потрошачу. А како? Потребно је само да ми једно монофазно бројило појача у трофазно. Једно трофазно већ имам, за ново чекам одговор. Можда би ово могло да послужи као пример и за друге који су урадили нешто слично.

Да ли би позитиван одговор за овај упит – за мене и остале – био разуман, могућ и такође друштвено одговоран? Надам се. Јер у мојој згради, у којој сам управник, биће готова и места за „паметна” бројила.

Ја сам одменио ЕДБ. „Дар за дар”? Може ли?

Душко Мишић,
Сликар, Београд