Dar koji zaslužuje uzdarje EDB

U „Politici” je 20. aprila objavljen članak pod naslovom „Razvodne ormane niko ne kontroliše”. Evo mog komentara na to.

Kao društveno odgovoran, još pre 20 godina, ličnim materijalnim sredstvima, stari drveni orman iz 1936. godine u zgradi u kojoj živim „pretvorio” sam u metalni. Za sedam stanara! Pobijena je i sonda i urađeno sve ostalo što je bilo potrebno. Do tada, godinama, bila je „nulovana” instalacija. Da li je to velika ušteda za EDB?

Posle članka objavljenog u „Politici” i mog dopisa i upita upućenog EDB, na koji čekam odgovor, pitam se može li i EDB biti društveno odgovoran prema meni, svih ovih decenija stalnom potrošaču. A kako? Potrebno je samo da mi jedno monofazno brojilo pojača u trofazno. Jedno trofazno već imam, za novo čekam odgovor. Možda bi ovo moglo da posluži kao primer i za druge koji su uradili nešto slično.

Da li bi pozitivan odgovor za ovaj upit – za mene i ostale – bio razuman, moguć i takođe društveno odgovoran? Nadam se. Jer u mojoj zgradi, u kojoj sam upravnik, biće gotova i mesta za „pametna” brojila.

Ja sam odmenio EDB. „Dar za dar”? Može li?

Duško Mišić,
Slikar, Beograd