Недеља, 14.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Милунка Савић није заборављена

На иницијативу за подизање споменика великој хероини, у парку Мањеж, из Скупштине града нико се није огласио
Милунка Савић (Фотодокументација „Политике”/Википедија)

На Новом гробљу, у Алеји великана, на годишњицу смрти Милунке Савић (28. јун 1892–5. октобар 1973), наше хероине, чланови Завичајног удружења Рашчана „Милунка Савић” у Београду Горан Дрманац, Драган Марковић и Зоран Хр. Радисављевић положили су венац.

Милунка Савић рођена је у селу Копривница код Јошаничке Бање, општина Рашка. По објављеној мобилизацији, октобра 1912, Милунка се пријавила на једном од мобилизационих зборишта у Београду и регистровала се под именом Милун Савић. Под тим мушким именом борила се у балканским ратовима 1912. и 1913. У то време женама није било дозвољено да буду војници и учествују у борбама. Њен стварни идентитет откривен је после рањавања, у бици на Брегалници, 1913.

У Првом светском рату такође се пријавила као добровољац. Била је борац – бомбаш легендарног „Гвозденог пука”, најелитнијег Другог пука Српске војске „Књаз Михајло”. У јесен 1915, у Македонији, тешко је рањена у главу и тако повређена са осталим борцима повлачила се преко Албаније. После неколико месеци опоравка вратила се на Солунски фронт, у свој пук, где је учествовала у биткама 1916. Посебну храброст показала је у бици на Кајмакчалану, када је заробила 23 бугарска војника. У балканским ратовима и Великом рату рањавана је четири пута.

На гробу Милунке Савић, у Алеји великана (Фото: Завичајно удружење Рашчана „Милунка Савић”)

За показану храброст и војничке врлине добила је бројна одликовања: Албанску споменицу, Орден Карађорђеве звезде, Орден Светог Михајла, Орден Светог Ђорђа, Златну Карађорђеву звезду са мачевима, Златну медаљу за храброст „Милош Обилић”… Носилац је Ордена Легије части четвртог и петог реда. Као једини страни држављанин и борац у Великом рату, одликована је француским Златним крстом 1914–1918. са златном палмом.

После демобилисања 1920, у чину наредника, радила је у Босни и Херцеговини. Године 1922. удала се за Вељка Глигоровића из Мостара, а 1924. добили су ћерку Милену. Усвојили су још троје деце. Када се развела, са децом и сестром живела је у Степановићеву код Новог Сада. У потрази за бољим животом са децом прешла је у Београд. На молбу њених ратних другова, запослена је 1929. као помоћни радник за одржавање чистоће у Државној хипотекарној банци у Београду, где је провела највећи део свог радног века.

Французи су је између два рата звали да се пресели у Француску и добије француску војну пензију. Одбила је тај позив и изабрала да живи и ради у Београду и Србији. Краљевина Југославија би се сетила Милунке само поводом неких прослава и јубилеја на којима су генерали и министри причали о њеном јунаштву у ратовима од 1912. до 1918.

После Другог светског рата, нова комунистичка власт доделила јој је пензију, као знак поштовања за заслуге у Првом светском рату и држање током окупације. Старост је провела у скромној, оронулој кући на Вождовцу, окружена унуцима. Скупштина града Београда доделила јој је 1972. једнособан стан у насељу Браће Јерковић. Умрла је 5. октобра 1973. у Београду и сахрањена у породичној гробници на Новом гробљу. Њени посмртни остаци пренети су 10. новембра 2013. у Алеју заслужних грађана на Новом гробљу.

Приликом недавне посете Републици Србији, француски председник Емануел Макрон, мимо протокола, тражио је да посети гроб Милунке Савић. Требало је, изгледа, да се француски и српски председник, Емануел Макрон и Александар Вучић, поклоне сенима српске хероине из Првог светског рата па да схватимо колико је она и данас велика и поштована у свету.

Амерички сајт „Лајстверс” („Listverse”) уврстио је Милунку Савић на листу десет највећих жена које су се бориле у неком од ратова у току новије историје.

Признање од наше државе Милунка Савић добила је тек 40 година после смрти када су њени посмртни остаци премештени у Алеју заслужних грађана уз највише државне и војне почасти. Тако је неправда према Милунки Савић, делимично, постхумно, исправљена.

Завичајно удружење Рашчана „Милунка Савић”, у Београду, поднело је 2020. иницијативу Скупштини града, да се Милунки Савић подигне споменик у Београду, у парку Мањеж. Из Скупштине града још се нико није огласио.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

qwe
"најелитнијег Другог пука Српске војске „Књаз Михајло”. Dugog pesadijskog puka, prvog poziva "Knjaz Mihailo", Moravske Divizije. To nije bio najelitniji puk ni po cemu. Obicni toplicki seljaci, koji su ime stekli na Bregalnici, i kada su posle celonocnog marsa od Topole do Tekerisa, direktno stupili u borbu i razbili i rasterali nastupajucu 9. pesadijsku diviziju.
djavo
Sve ce to narod pzlatiti....ej Srbijo...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.