Petak, 30.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Milunka Savić nije zaboravljena

Na inicijativu za podizanje spomenika velikoj heroini, u parku Manjež, iz Skupštine grada niko se nije oglasio
Милунка Савић (Фотодокументација „Политике”/Википедија)

Na Novom groblju, u Aleji velikana, na godišnjicu smrti Milunke Savić (28. jun 1892–5. oktobar 1973), naše heroine, članovi Zavičajnog udruženja Raščana „Milunka Savić” u Beogradu Goran Drmanac, Dragan Marković i Zoran Hr. Radisavljević položili su venac.

Milunka Savić rođena je u selu Koprivnica kod Jošaničke Banje, opština Raška. Po objavljenoj mobilizaciji, oktobra 1912, Milunka se prijavila na jednom od mobilizacionih zborišta u Beogradu i registrovala se pod imenom Milun Savić. Pod tim muškim imenom borila se u balkanskim ratovima 1912. i 1913. U to vreme ženama nije bilo dozvoljeno da budu vojnici i učestvuju u borbama. Njen stvarni identitet otkriven je posle ranjavanja, u bici na Bregalnici, 1913.

U Prvom svetskom ratu takođe se prijavila kao dobrovoljac. Bila je borac – bombaš legendarnog „Gvozdenog puka”, najelitnijeg Drugog puka Srpske vojske „Knjaz Mihajlo”. U jesen 1915, u Makedoniji, teško je ranjena u glavu i tako povređena sa ostalim borcima povlačila se preko Albanije. Posle nekoliko meseci oporavka vratila se na Solunski front, u svoj puk, gde je učestvovala u bitkama 1916. Posebnu hrabrost pokazala je u bici na Kajmakčalanu, kada je zarobila 23 bugarska vojnika. U balkanskim ratovima i Velikom ratu ranjavana je četiri puta.

Na grobu Milunke Savić, u Aleji velikana (Foto: Zavičajno udruženje Raščana „Milunka Savić”)

Za pokazanu hrabrost i vojničke vrline dobila je brojna odlikovanja: Albansku spomenicu, Orden Karađorđeve zvezde, Orden Svetog Mihajla, Orden Svetog Đorđa, Zlatnu Karađorđevu zvezdu sa mačevima, Zlatnu medalju za hrabrost „Miloš Obilić”… Nosilac je Ordena Legije časti četvrtog i petog reda. Kao jedini strani državljanin i borac u Velikom ratu, odlikovana je francuskim Zlatnim krstom 1914–1918. sa zlatnom palmom.

Posle demobilisanja 1920, u činu narednika, radila je u Bosni i Hercegovini. Godine 1922. udala se za Veljka Gligorovića iz Mostara, a 1924. dobili su ćerku Milenu. Usvojili su još troje dece. Kada se razvela, sa decom i sestrom živela je u Stepanovićevu kod Novog Sada. U potrazi za boljim životom sa decom prešla je u Beograd. Na molbu njenih ratnih drugova, zaposlena je 1929. kao pomoćni radnik za održavanje čistoće u Državnoj hipotekarnoj banci u Beogradu, gde je provela najveći deo svog radnog veka.

Francuzi su je između dva rata zvali da se preseli u Francusku i dobije francusku vojnu penziju. Odbila je taj poziv i izabrala da živi i radi u Beogradu i Srbiji. Kraljevina Jugoslavija bi se setila Milunke samo povodom nekih proslava i jubileja na kojima su generali i ministri pričali o njenom junaštvu u ratovima od 1912. do 1918.

Posle Drugog svetskog rata, nova komunistička vlast dodelila joj je penziju, kao znak poštovanja za zasluge u Prvom svetskom ratu i držanje tokom okupacije. Starost je provela u skromnoj, oronuloj kući na Voždovcu, okružena unucima. Skupština grada Beograda dodelila joj je 1972. jednosoban stan u naselju Braće Jerković. Umrla je 5. oktobra 1973. u Beogradu i sahranjena u porodičnoj grobnici na Novom groblju. Njeni posmrtni ostaci preneti su 10. novembra 2013. u Aleju zaslužnih građana na Novom groblju.

Prilikom nedavne posete Republici Srbiji, francuski predsednik Emanuel Makron, mimo protokola, tražio je da poseti grob Milunke Savić. Trebalo je, izgleda, da se francuski i srpski predsednik, Emanuel Makron i Aleksandar Vučić, poklone senima srpske heroine iz Prvog svetskog rata pa da shvatimo koliko je ona i danas velika i poštovana u svetu.

Američki sajt „Lajstvers” („Listverse”) uvrstio je Milunku Savić na listu deset najvećih žena koje su se borile u nekom od ratova u toku novije istorije.

Priznanje od naše države Milunka Savić dobila je tek 40 godina posle smrti kada su njeni posmrtni ostaci premešteni u Aleju zaslužnih građana uz najviše državne i vojne počasti. Tako je nepravda prema Milunki Savić, delimično, posthumno, ispravljena.

Zavičajno udruženje Raščana „Milunka Savić”, u Beogradu, podnelo je 2020. inicijativu Skupštini grada, da se Milunki Savić podigne spomenik u Beogradu, u parku Manjež. Iz Skupštine grada još se niko nije oglasio.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

qwe
"најелитнијег Другог пука Српске војске „Књаз Михајло”. Dugog pesadijskog puka, prvog poziva "Knjaz Mihailo", Moravske Divizije. To nije bio najelitniji puk ni po cemu. Obicni toplicki seljaci, koji su ime stekli na Bregalnici, i kada su posle celonocnog marsa od Topole do Tekerisa, direktno stupili u borbu i razbili i rasterali nastupajucu 9. pesadijsku diviziju.
djavo
Sve ce to narod pzlatiti....ej Srbijo...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.