Екоцид у Краљеву

Краљево је град у којем сам одрастао и где сада, кад сам у пензији, проводим велики део свог времена. Град је леп, с изванредним природним, историјским и туристичким знаменитостима у најближој околини.

У самом Краљеву у новије време је било великих јавних инвестиција: хала спортова, нови мост, додатни мост уз стари мост, дугачак кеј поред Ибра с огромним потпорним зидовима за заштиту од поплава и одроњавања и друго.

Међутим, прелазећи недавно мост на Ибру у Краљеву остао сам запрепашћен. Видео сам два радника градске службе „Чистоћа”, од којих је један тримером косио коров који је прекрио цео тај део кеја низводно од старог моста, тако да се није ни могао користити за шетњу. Други радник је лопатом скупљао покошени коров, као и огромну количину смећа које смо ми, несавесни грађани, као и продавци са кванташке пијаце која се налази тик изнад тог дела кеја, временом набацали. Међутим, уместо да све то смеће скупи на гомилу ради утовара у некакво возило којим би било одвезено на депонију, он је сакупљени отпад бацао на косину према реци како би га однела вода.

Одмах сам, са лица места, позвао директора „Чистоће”, али он није био у канцеларији. Тражио сам да разговарам с непосредним шефом тих радника и телефоном од њега добио одговор: „Шта да кажем?”

Затим одем до општине, потражим градоначелника, али се код њега може само уз претходну писану најаву. Сетим се комуналне инспекције, али ни тамо није било начелника. Већина канцеларија закључана. Налетим на канцеларију с натписом „Еколошка заштита” (или тако нешто) и обрадујем се да сам на правом месту. Али неколико запослених девојака које су седеле у тој канцеларији рекло је да то није њихов посао.

На крају ипак у канцеларији пронађем једног комуналног инспектора, који се забављао својим мобилним телефоном и који је, прекинут у том послу, мрзовољно наводно записао моју пријаву на цедуљици величине фискалног рачуна са касе у продавници.

Не верујем да ће тај и такав службеник ишта да уради, па се зато јављам нашој „Политици”.

Када сам већ код те теме, и опет у Краљеву, опет баш о том кеју, не могу да не споменем још један шок који сам доживео пре неки дан, када сам први пут прошетао новим делом кеја, који је недавно, можда чак и ове године, продужен узводно и дуж њега је изграђен и потпорни зид због високе, стрме обале на којој су стамбене куће. То је у самом центру Краљева, али је несхватљиво да је приликом изградње тог новог дела кеја на бројним местима остављена стара канализација с директним одводом у реку. Јасно се виде велике цеви из којих се изливају фекалије, а неколико метара низводно људи се купају у тој истој реци. Истина, због ниског водостаја, фекалије овог пута нису ни стигле до воде, већ су остајале на сувом.

Зар градња једног таквог објекта као што је овај кеј није била одлична прилика да се канализација у том делу града једном уреди, кад већ није раније, и да се спречи да иде у прелепи Ибар?

Све наше власти веома воле да се баве „великим” пословима: грађењем велелепних објеката, набавком прескупе опреме за комуналне и јавне службе, која најчешће служи само за приказивање и парадирање, али им је бављење „ситним”, „неугледним” пословима, као што је чишћење улица, периодично фарбање ограда на мостовима, бандера, саобраћајних знакова и друго, испод части. Јасно је да су људима које смо изабрали да управљају нашим новцем у јавном интересу важне само велике инвестиције. Одржавање је ту мање интересантно и зато нам је – никакво.

Приближавају се избори. Једна од главних тема је, наравно, и екологија, која је и један од важних услова за „улазак у Европу”. Зар они мисле да се то ради овако као у Краљеву?

Ђорђе Аранђеловић,
дипл. ел. инж. у пензији