Израел тугује, Хезболах слави

Крвави сукоб Израела и Либана, у којем је пре две године погинуло око 1.200 Либанаца и 159 Израелаца, званично се завршио тек јуче. На граничном прелазу Рош Ханикра, разменом посмртних остатака два отета израелска војника за пет Либанаца заробљених у борбама, супротстављене стране су завршиле последње поглавље једномесечног рата окончаног 16. августа 2006. године.

Либански радикални исламистички Хезболах предао је јуче ујутру два црна ковчега у којима су посмртни остаци два израелска војника, чија је отмица 12. јула 2006. била повод за израелски напад. Док у Израелу још није било потврђено страховање да су у ковчезима отети војници Елдед Регев и Ехуд Голдвасер, Хезболах је први пут објавио да су баш та два војника мртва и да су у ковчезима њихови посмртни остаци. Недуго потом и израелски војни званичници су саопштили да су форензичари потврдили ову тврдњу.

Док је у Израелу јуче владала својеврсна атмосфера националне жалости, у суседном Либану Хезболах је на неколико места приредио свечани дочек за заробљенике пуштене из израелских затвора, славећи их као хероје. Вође ове шиитске организације схватиле су пристанак Израела као званично признање пораза у рату, тако да је јучерашњи дан проглашен националним празником, а на путу од границе вијориле су се жуте заставе Хезболаха. Размена посредством Међународног комитета Црвеног крста, коју су уживо приказивале израелска телевизија и телевизија Хезболаха Ал Манар, била је разлог и исламистичком Хамасу за славље у појасу Газе.

Међутим, ожалошћени Израелци су одмах запретили да ће се осветити лидеру Хезболаха шеику Хасану Насралаху за смрт војника.

„То је врло тежак дан за нас”, изјавио је Цви Регев, отац Елдада, пре него што су ковчези приказани на телевизији.

Јучерашња размена је, ипак, била горак залогај за власти у Тел Авиву, будући да се договором, коме је у име УН посредовао Немац Герхард Конрад, израелска страна обавезала да ослободи из затвора озлоглашеног Самира Кунтара.

Кунтар се 1979. године, као припадник Палестинског ослободилачког фронта, убацио чамцем на север Израела и убио једног израелског полицајца, још једног Израелца и његову четворогодишњу кћерку. Супруга убијеног Израелца се крила у орману, где је случајно угушила дете покушавајући да пригуши његов плач како их не би открио Кунтар, који је у то време имао само шеснаест и по година.

Кунтар је касније те године ухваћен и због овог злочина осуђен на четири доживотне казне, док је у родном Либану за припаднике Хезболаха постао херој. У току безмало 30 година његове робије, Палестински ослободилачки фронт и Хезболах су у више наврата безуспешно покушавали да у замену за отете Израелце ослободе Кунтара.

Председник Израела Шимон Перес изјавио је да је осећао горчину и неподношљив бол што мора да помилује Кунтара, нагласивши да Израел има обавезу да врати војнике. Марк Регев, портпарол израелског премијера Ехуда Олмерта, нагласио је да је „Самир Кунтар брутални убица деце и свако ко га слави као хероја гази основну људску пристојност”.

Размену је прекјуче израелска влада коначно одобрила великом већином гласова, иако су се неки министри успротивили пуштању затвореника у замену за тела војника.

Осим тога, Израел је предао и тела 199 Либанаца и Палестинаца, убијених у покушају да се протеклих година убаце на север Израела. И Хезболах ће вратити посмртне остатке израелских војника убијених у другом либанском рату, а договор позива Израел да у каснијој фази ослободи и десетине Палестинаца из израелских затвора.

Отац убијеног Ехуда Шломо Голдвасер је збуњен слављем у Либану и, како каже, не разуме због чега Либанци славе.

„Жртвовали су више од 700 својих најбољих бораца и целу своју економију, и шта су су добили за своје дела – убиство, крваво убиство троипогодишње девојчице и њеног оца. И због тога праве онолико славље, због којег су се толико жртвовали, Тако да осећам само сажаљење према њима”, рекао је Голдвасер, осврћући се на пуштање Кунтера као последицу рата између Израела и Хезболаха.