Субота, 04.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Почиње 16. „Јоакимфест”

На Великој сцени Књажевско-српског театра публика ће у наредних седам дана моћи да види исто толико представа с простора бивше СФРЈ по избору драматуршкиње Браниславе Илић Књажевско-српски театар, домаћин „Јоакимфеста”
Књажевско-српски театар, домаћин „Јоакимфеста” (Фото: Б. Карталовић)

Крагујевац – Представом „Употреба човека” вечерас у Књажевско-српском театру (КСТ), упркос свим ризицима које носи пандемија короне, почиње 16. „Јоакимфест”, један од најзначајнијих позоришних фестивала у нашој земљи с међународном репутацијом.

Редом, до 15. октобра, следе представе „Као да крај није сасвим близу”, „Блудни дани куратог Џонија”, „Само глас”, „Наш магацин”, „И коње убијају, зар не”, те „Ако дуго гледаш у понор”. Сва остварења долазе с простора бивше СФРЈ, па би се фестивал могао назвати и југословенским, да се та држава није распала пре 30 година. Овај ресантиман простора некада заједничке културе у Крагујевац доноси драматуршкиња Бранислава Илић, селекторка фестивала 2021, који се традиционално одржава под покровитељством града Крагујевца, увек уз никакву или незнатну финансијску помоћ државе.

Представе на 16. „Јоакимфесту” не тематизирају директно феномен вируса који готово две године печатира наше животе, али се тичу бивствовања у трауматичним околностима какве је, на пример, створио распад некада јединствене државе, са свим последицама растакања једног социјалног простора који се сада регенерише подухватима на пољу културе.

– Распад некада заједничке државе почео је пре тачно 30 година, али југоносталгичари немају чему да се радују, јер Југославија није тема моје селекције. У фокусу моје пажње су театри и млади позоришни људи, њихова остварења која тематизују живот огољен и наметнут околностима на које нису могли да утичу – каже драматуршкиња Илић, наглашавајући да је мото фестивала „Живот после”, њен субјективни поглед на позоришну уметност у којој је све могуће.

Представом из Хрватске „Теорија завјере”, коју селекторка није успела да доведе на фестивал, био би комплетиран екс југословески простор, али ће публика у КСТ-у моћи да види остварења из свих других република некада заједничке земље, од којих су неке урађене у копродукцији театара из сада самосталних држава. „Употреба човека” је остварење позоришних кућа из Црне Горе, Србије и Бих, „Наш магацин” је словеначка представа, из Северне Македоније долазе остварења „И коње убијају, зар не” и „Само глас”, а „Ако дуго гледаш у понор” је представа из БиХ. У Србији су настале представе „Као да крај није сасвим близу” и „Блудни дани куратог Џонија”.

На списку аутора се налазе млади и афирмисани романописци, драматурзи, позоришни редитељи: Федор Шили и Борис Лијешевић, Тјаша Мислеј и Матеј Кокол, Маја Пелевић и Никола Завишић, Нина Плавањац и Марјан Нећа, Филип Грујић, Димитрије Коканов и Јован Томић, Мартин Кочовски, Селведин Авдић, Емина Омеровић и Селма Спахић.

– Публику најчешће интересује ко наступа, ко је редитељ, који глумци играју, али функција позоришног фестивала није и не може бити искључиво у такмичењу, вредновању и наградама већ у много ширем деловању на заједницу, кроз отварање дијалога на театарске, али и на многе друге, шире теме. „Јоакимфест” је фестивал који је увек, осим афирмисаним ствараоцима, пружао шансу и нови младим људима. Мислим да ту традицију нисам изневерила – поручује селекторка Илић.

Суд о представама даће жири који прву пут на „Јоакимфесту” чине искључиво жене: Нада Кокотовић, редитељка и кореографкиња, Јасмина Димитријевић, глумица, те Радмила Петровић, песникиња.

У оквиру пратећег дела програма 16. „Јоакимфеста” публика ће моћи да погледа изложбу фестивалских плаката под називом „Првих 15 година”, да се упозна са издавачком делатношћу Књажевско-српског театра и малих издавачких кућа у Србији, а вече 14. октобра, дан уочи свечаног затварања фестивала, посвећено је театрологу Драгану Клаићу.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Budimir
Ah , nema vise Pendule - Ljubomira Ubavkica ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.