Камен мора да се избаци како не би оштетио бубрег

Др Воин Брковић (Фото: лична архива)

Појава камена или каменчића у бубрегу често је један од запостављених здравствених проблема јер људи сматрају како то не може да им изазове веће проблеме. Међутим, нелечена калкулоза бубрега може да доведе до прогресивног оштећења бубрежне функције, па и до тоталног губитка бубрежне функције. Ако инфекција одмакне, могу да се јаве и тешке упале бубрега и животно угрожавајуће системске манифестације инфекције као што је сепса.

Према речима др Воина Брковића, нефролога Клинике за нефрологију Универзитетског клиничког центра Србије, учесталост јављања камена у бубрегу варира у зависности од географског поднебља. Чешће је заступљена у пределима с топлијом и сувљом климом. У Европи овај проблем има од два до осам одсто људи, али имајући у виду актуелне климатске промене, може се очекивати повећање процента новооболелих. Мушкарци имају камен у бубрегу чешће од жена, а илустративан је податак да се у САД у последњих 30 година појава бубрежне калкулозе повећала код мушкараца са 6,3 на 10,6 одсто, а код жена са 4,1 на 7,1 одсто. Извесно је да су животни стил и начин исхране доминантно довели до овог пораста. Ипак, многима није јасно због чега се овај проблем тачно јавља?

– Мокраћа је комплексан раствор бројних супстанци различитих физичких и хемијских карактеристика чија растворљивост зависи од њихове концентрације, киселости мокраће као и присуства хемијских једињења која спречавају или поспешују њихову кристализацију, то јест прелазак у нерастворљиви облик. Уколико се наруши равнотежа тих фактора, долази до стварања камена у бубрегу – појашњава др Брковић.

Присуство камена у бубрегу код особе може да протиче без симптома, а често се открива случајно као узгредан налаз приликом дијагностике других обољења. То је случај када камен мирује у бубрегу, односно када се налази у бубрежној карлици или чашицама. Тек када дође до покретања камена или његових фрагмената и проласка кроз мокраћне путеве (уретер), цевчицу која спаја бубрег и мокраћну бешику, јавља се интензиван бол у пределу бубрега који се шири ка препони, неретко праћен мучнином и повраћањем. Такође, може се јавити и крв у мокраћи као последица механичког оштећења мокраћних путева каменом.

– Велики камен или такозвани коралиформни калкулус, као што му само име каже, има изглед корала. Он испуњава читаву шупљину бубрега, не може проћи кроз мокраћовод и као такав не даје симптоме. С друге стране, представља фокус понављаних инфекција и запаљења бубрежног ткива који доводе до смањења бубрежне функције, па и до системских компликација попут сепсе. Мањи каменчићи се могу покренути и заглавити у мокраћоводу и проузроковати застој мокраће изнад места заглављења, што последично доводи до оштећења бубрежне функције. Каменчићи мањи од пола центиметра пролазе кроз мокраћовод и дају симптоме у виду јаких болова – истиче наш саговорник.

Као и код свих других обољења, за дијагнозу камена у бубрегу најбољи је темељни преглед у оквиру ког посебан значај имају радиолошке методе. Примена ултразвучне дијагностике је данас лако доступна, безбедна и доста информативна дијагностичка метода, али се њоме не могу увек уочити каменчићи заглављени у нижим партијама уротракта.

– Рендгенски снимак може открити позицију камена дуж целог уротракта, али не може регистровати камен хемијског састава који пропушта икс зраке, попут такозваног уратног камења. Скенер је најсензитивнија метода и даје све потребне информације о положају и величини камена, али је скупља, није толико доступна и болесника излаже већој количини јонизујућег зрачења. Неизоставна је и лабораторијска дијагностика крви и урина, а за дефинитивно откривање разлога настанка камења и врсте камена неопходне су и додатне лабораторијске претраге – наводи др Брковић.

Уколико се камен заглави, неопходно је да лекар одреди уз помоћ које методе ће га извадити.

– Хируршки методи одстрањивања камена су у домену уролошког приступа лечењу ових болесника. Примењују се када лекови не дају резултат и када овај орган постане жариште понављаних инфекција. Раније су примењиване технике класичне хирургије, док су данас доступне мање инвазивне методе попут такозване литотрипсије ударним таласима, ендоскопске методе дезинтеграције камена, ласер литотрипсија и друге, које дају одличне резултате с ретким компликацијама и кратким постоперативним током – каже др Брковић.

Главни фактори ризика за појаву камена у бубрегу су недовољно уношење течности и неадекватна дијета, пре свега прекомеран унос соли, беланчевина животињског порекла, кондиторских производа, али и све заступљеније насумично и неконтролисано узимање разних витаминских суплемената. Мокраћа је сложен, хиперконцентрован раствор и благо нарушавање физичко-хемијске равнотеже доводи до кристализације појединих супстанци и стварање камења.

У мере превенције наш саговорник убраја адекватну хидрацију, што подразумева узимање минимум два литра воде дневно, умерену физичку активност, спречавање и контролу метаболичког синдрома, специфичну дијету и узимање лекова у зависности од узрока и типа камена.