Уторак, 26.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: СЕМИХ КАПЛАНОГЛУ, турски редитељ

Тешко је остати добар човек

Можда данас имамо више вере у капитализам него у божје дело, религија је сведена на обичаје, a савест, свест и обавезе више се не доводе у питање
(Фото: Д. Лакић)

58. АНТАЛИЈА

Анталија – У свету ауторског филма у 21. веку тешко је наћи пример као што је овај. Турски стваралац Семих Капланоглу (1963) као редитељ, сценариста, монтажер и продуцент сопствених филмова са дебелим разлогом може понети титулу правог аутора у данашњем филмском свету, у којем се такав епитет често погрешно многима приписује.

 Аутор такозване филмске триологије о Јусуфу сачињене од филмова „Јаје”, „Мед” и „Млеко”, затим и постапокалиптичког „Семена”, започиње и наставља сада своју нову трилогију привржености, коју за сада чине „Приврженост” и „Приврженост, Хасан”, који је после Канског фестивала где је имао светску премијеру у програму „Известан поглед”, на 58. Анталијском фестивалу доживео и своју националну премијеру. Капланоглу наставља да се бави природом и човеком, али сада говори и о јаловости људских душа усред плодне земље. И овај Капланоглуов филм наћи ће се пред српском публиком која његово стваралаштво већ добро познаје...

Пре почетка гледања филма погледала сам податак о његовом трајању, а када се филм завршио јасно ми је и зашто – све у њему има природан, органски ритам?

Јасно је да као монтажер нисам имао срца да га скратим (смех). Има неколико слојева у овом филму и било какво скраћење једног оштетило би друге. Све отворене теме, живот као такав, политика, култура, религија, све то захтева неки логичан проток времена у причи о пољопривреднику у северозападном делу Турске где је филм и сниман. То је наша централна индустријско-фармерска зона у којој се мали фармери носе са великим, често немилосрдним променама које не мењају само природу и некада плодно тло већ и сам живот.

Рањавање природе, сељак и утицај убрзаних економских промена теме су готово свих ваших филмова. Да ли и ви попут Клода Шаброла, како ми је то једном давно рекао, стално снимате исти филм?

Занимају ме природа и међусобна веза природе и људских бића. У неправедном свету нема довољно места за природу па ни за чисто људско биће које живи у складу са природом. Све проблеме којима данас сведочимо такође можемо сматрати и осветом природе. Поремећена је веза природе са другим бићима. Ми пресецамо ту унутрашњу, дубоку везу сваки пут када посечемо дрво и када је веза покидана, све друго долази у питање. У свим својим филмовима покушавам да то истражим и да уочим последице. Увек се питам одакле смо дошли, где живимо и куда ћемо једног дана отићи.

Сцене напада јабука, исушене земље или лебдења и пада ишчупаног старог дрвета у „Приврженост, Хасан”сугеришу и да је лакше добити опрост и благослов од људи него од природе?

Да, природа нам узвраћа ударац. Храна нам је контаминирана пестицидима, поплаве, клизишта, загађеност ваздуха. Ми томе сведочимо, али још не разумемо и не умемо да пронађемо право место да посадимо ново дрво и зато не можемо да очекујемо да добијемо благослов од природе.

Опрост од људи Хасан тражи тек кад треба да оде на хаџилук у Меку и кад је то ред учинити. У суровом модерном капитализму овај сељак, привржен својој обрадивој земљи, тешко да може да буде и добар човек, јесте ли и на то хтели да нам укажете?

Тешко питање, али могу можда да одговорим и са – да, тешко је остати добар човек. Можда данас имамо више вере у капитализам него у божје дело. Данас је религија сведена на обичаје, на ритуале. Савест, свест и обавезе више се не доводе у питање. Религија не може да спаси људе, просто не може док људи прво не спознају и не пропитају сами себе. Уколико то не учине, уколико у себи и за себе не постављају питања, религија им не може одговорити. У филму се не бавим религијом већ питањима савести. И питањем колико сва ова концептска култура, комуникационе технологије, дигитализација утичу на све то и на нас саме. Свим својим филмовима па и у овом бавим се временом и појмом времена. Као људска бића ми смо свесни смртности и ограничености времена постојања, али сва ова нова технологија учинила је да свест о томе нестаје из нашег живота. Време се убрзало, пажња нам је расута и све мање преиспитујемо себе.

Постоји у филму и сцена откупа парадајза који није по стандардима Европске уније. Турска још није чланица ЕУ, али бизнис незаустављиво цвета у оба правца, да ли то онда говоримо и о хипокризији?

И ја имам много питања о томе. Специјално о основним принципима Европске уније, о људским правима која су веома важна. Ове принципе ми прихватамо у нашој земљи, а истовремено посматрамо како се и колико се поштују у другим земљама. Те принципе често свако тумачи на свој начин, тако да су они постали релативни. Само чланство у ЕУ данас и није можда толико важно. Најважније је да се у Турској поштују и посматрају људска права, да имамо правду и за то нам није потребна нека друга сила већ то морамо учинити сами у нади да једног дана можемо изградити прави систем.

Можда грешим, али чини се да ствари у Турској крећу набоље?

Економски напредак дефинитивно можете јасно видети, али богатство само за себе није довољно. Мора да постоји знатно већи напредак у култури, законима, у људским правима, у прерасподели зараде, у еколошком развоју. Све то треба да се испрати и развије до краја.

Сви ваши филмови су на свеукупном естетском плану повезани са лепотом, али је та лепота често загонетна. Зашто?

Навешћу пример финалне сцене у овом филму. У њој видите прелепи пејзаж и човека који је толико крхак и мали у односу на пејзаж што је директна асоцијација на мени омиљеног скулптора Ђакометија. Све око нас, и природа и бића, пуно је лепоте и ја покушавам да то ухватим и омогућим људима да то виде и осете. И увек се питам како да покажем и филмски насликам лепоту. Њена загонетност можда искрсава када суочавам лепоту и време.

Код нас постоји пословица „Шта сејеш, то жањеш”. Шта ћете ви пожањети након свих ових филмова? Вечност?

Ако могу да се вратим и поново наиђем на добар сусрет филма и публике, онда бих могао да кажем да сам сејао добро. Иначе, и код нас постоји слична изрека.

Какав је ваш став према све чешћој употреби стриминг платформи уместо одласка у биоскоп?

Биоскопи готово да су постали свето место, нешто попут цркве или џамије у које ретко идемо. Смањен им је број и све помало личи на време пре постојања писаног језика, када је сав ослонац био на усменом казивању. Али ми ћемо наставити да причамо своје приче иако је наша професија можда већ данас постала праисторијска у односу на ову дигиталну еру. Можда се ближи крај играном филму какав смо познавали, али чак и пре ове ере нестанком великих редитељских имена попут Антонионија, Буњуела, Бресона, Бергмана и других, филм је веома много изгубио. Шта ће бити даље и шта нам то долази, не знам. И није ме брига.

Ви само настављате да снимате своје трилогије и не бринете да ли ће људи одлазити да гледају нешто што се тако назива?

Не бринем, зато што је сваки филм из трилогија филм за себе, а са друге стране трилогија је античка форма у уметности, попут триптиха слика неког сликара. Понекад када желите да испричате целокупну причу само један део није довољан. У овој новој трилогији истражујем појам и значење привржености и за то ми није довољан само један филм. Први филм „Приврженост” има радњу која је смештена у Истанбул и реч је о младој мајци која мора своју четворомесечну бебу свакодневно да оставља на чување како би ишла на посао. У овом случају истражујем приврженост у вези између мајке и бебе. У овом другом филму о Хасану видели сте о каквој врсти привржености говорим. А завршни филм из ове трилогије тек је у фази писања, нисам још завршио. Биће речи о редитељу који покушава да адаптира један турски роман који заиста постоји и који је објављен 1930. године, пред Други светски рат када су људи већ осећали стрепњу и страх од надоласка опасности од новог поретка. Све то ме подсећа на садашњицу и то је разлог зашто ћу се темом привржености бавити кроз покушај редитеља да адаптира тај роман.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Пуно Име
Одакле премиса да је човек добар? Мислим да стварности више одговара фраза да је "тешко постати добар човек", "тешко је установити шта је то добар човек". Или само "тешко је остати"...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.