Литар уља и шољица капучина

На недавну изјаву министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислава Недимовића, којом оправдава поскупљење уља речима „литар уља је мање него пола шољице капучина у кафићима”, реаговао бих овако:

Господине министре, да ли Вам је познато да у кафиће улази мали део грађана, a још мање пензионера? Разлози су општепознати. Треба купити хлеб и млеко, платити велики број рачуна и тако даље. Уље после поскупљења сада кошта и до 220 динара, а пре годину дана цена му је била до 100 динара. Стрепимо од даљих ланчаних поскупљења, а Ви нам причате о кафићима. У праву сте када упоређујете, али молим Вас, немојте са кафићима, већ с нашим пензијама и ниским платама.

Узмите у обзир и примања у европским земљама. Прошле године грчки пензионери су штрајковали због смањења пензија (држава им је у великим дуговима), а један пензионер-штрајкач говорио је у микрофон: Како да преживим са 900 евра месечно, кад сам до сада имао 1.200? У њиховој земљи цене основних намирница су мало више него код нас.

Кад је поскупело уље нису нам падале на памет ни седељке, ни капучино, нити нешто слично, већ смо размишљали о начину како да преживимо.

Мишо М. Младеновић,
академски сликар и писац, Београд