За кога ради француски Трамп

„Француска још није рекла своју последњу реч”, назив је књиге коју широм земље промовише Ерик Земур. Није рекла ни што се избора новог председника тиче, али до тада на бираче утичу надмудривања ривала, поготову старих супарника – десничарке Марин ле Пен и актуелног председника Емануела Макрона – које је преко ноћи засенио овај писац и новинар.

Бирачи тек треба да дају своју последњу реч, али сад би се рекло да симпатишу Земура, који постаје популаран невиђеном брзином. Свеже анкете кажу да подршка Ле Пеновој стрмоглаво пада, док звезда деснице постаје алжирски Јеврејин који се острвио на мигранте. Испада да озбиљно парира и Емануелу Макрону, који не жели да се исели из палате.

Земур је политички новинар, есејиста, писац и телевизијски аналитичар. Речју – популаран, поготову јер питање имиграција поставља у сам центар живота Француске. То ради и Ле Пенова, али чак ни она не може да у изјавама парира ултранационалисти који је у неколико наврата судски кажњен због расистичког говора мржње. Радикалнији, и у анкетама је изнад Ле Пенове.

Никада неки тамошњи кандидат није доживео такав скок популарности за тако кратак временски период, изузев лане Макрона, који се појавио „ниоткуда” и освојио бираче, али не тако брзо и у стилу који преферира Земур.

Тренутно расположење грађана каже да ће он елиминисати Ле Пенову у првом кругу и да ће ући у ринг с Макроном у последњем кругу. Међутим, како ствари сада стоје, председник ће га ипак „нокаутирати”. Ово је занимљив обрт, јер је донедавно расположење бирача било у корист Ле Пенове у односу на актуелног шефа владе. То намеће питање – за кога заправо ради популарни провокатор.

До избора има још пола године, па се ситуација може и преокренути, јер ће десничарка сигурно узвратити ударац. Али сада се може рећи да је Замур брзо „елиминисао” Ле Пенову у корист Макрона, приграбивши славу.

Земур промовише поменуту књигу, која слови као његова политичка изборна платформа. Формално није oбјавио кандидатуру, али ради пуном паром. Напустио је позицију у дебатној емисији у ударном термину, даје исцрпне интервјуе у последњих месец дана. Као мантру понавља да Француска клизи ка грађанском рату док „беле Европљане” замењују мигранти. У књигама бије битке између хришћанске традиције и муслиманских придошлица, које назива „колонизаторима”. Пише о нестајању Француске претварањем у „исламску републику”.

Политиколози су подељени у погледу његове улоге. Једни верују да је он заправо Макронов кец у рукаву. Други га сматрају стварном претњом. Прогнозирају да, ако прође први изборни круг, има далеко веће шансе да, као опаснији, али угледнији десничар, заиста смени Макрона.

Али поставља се питање шта Земур, осим бруталних и запаљивих ставова, има заиста да понуди? Која су решења нове звезде француске деснице?

То су недостаци који му, како се верује, неће обезбедити тријумф на председничким изборима. То је и озбиљан аргумент оних који тврде да је убачен с намером да Макрону рашчисти пут. Његови ставови тешко да га могу увести у Јелисејску палату, то му је сигурно јасно. Тиме се, међутим, не потире његова значајна улога у овој кампањи и обезбеђивању другог мандата актуелном председнику. Континуирано привлачи себи гласаче Марин ле Пен.

Макрон је, подсетимо, и први пут с лакоћом и уз помоћ вештог политичког инжењеринга оставио у прашини републиканце и социјалисте који су деценијама наизменично давали председнике. Афером о наводном непотизму елиминисан је озбиљан републикански кандидат Франсоа Фијон. Потукао је и Марин ле Пен, која је тада постигла историјски успех уласком у финални председнички круг.

Ако и постоји дилема да ли радикални десничар трчи за Макрона, нема сумње да ради за себе. Чује се да продаја његове нове књиге иде сјајно. Он трља дланове док тираж рекордно скаче – чак 130.000 примерака за пола месеца. Има ли шта лепше него спојити посао и задовољство? Појављује се на телевизији чешће него док је радио. О новинским насловницама да не причамо. Ужива у слави. Лепо позира и не смета му што медији пишу да се купа с блиском сарадницом док ужива у складном дугогодишњем браку па и на овом пољу парира бившим француским председницима, закључно с Франсоа Оландом и Николом Саркозијем.