Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Једини пут да се очува мир на Балкану

Монах у Цркви Богородица Љевишка у Призрену 2010. године (Фото: Ж. Ракочевић)

Коме је било потребно порушено, у црно завијено и отуђено Косово и Метохија? Свет је гледао како се човеколико биће пење на цркву да би јој крст са куполе одломило и бацило на земљу, док му усхићени сродници крицима одобравају злодело. Свет је то видео и ћутањем одобрио. Једини кривац је остао цивилизовани градитељ који је крст поставио на врх црквене куполе, да би сва разумна бића приближио божјој промисли ка очувању заједничког живота на земљи. Сви верски храмови, одвојени од дневне политике, том једином циљу и служе, било које вере да су.

Ко је слеп код очију гледао како човеколика бића ватром потпалише вековне иконе и зидне слике Богородице Љевишке, косовскометохијску цивилизацију, духовни живот Космета? Хиљаде их је затим, у том истом дану, кренуло у хордама, рушило, ломило, разбијало и палило све на шта су им вође прстом показале. Тог истог дана, да не помињемо деценије пре њега, изгину мноштво мирних људи који се у невољи нађоше на путу подивљалих рушилаца и убица, а имена им и данас знају само родбина и пријатељи. И све се то зби измишљеним поводом, који је некоме био потребан да би се зло десило, и то пред очима бројних „мировнозаштитничких” међународних снага, које то прећуташе, не спречише. Да зло буде веће, истрајава и Запад у захтевима и притисцима да се цео Космет, без остатка, прихвати као нова, суверена, двојна држава албанског народа. И то траје већ 20 година.

Остварење „државе Косово”, какву циљају Албанци, а здушно подржава Запад, нема реалних изгледа, зато што је питање Космета плебисцитарног карактера. Не постоји власт у Србији која ће добити сагласност српског народа на отуђење Космета и то са свим културно-историјским и цивилизацијским тековинама и богатствима која припадају српском народу. Сваки покушај да се то насиљем оствари пре или касније води у рат. Ово тим пре што је демографска карта Космета насиљем промењена прогоном Срба, уз војно-техничку и логистичку подршку страних сила. Ако је оружани сукоб на Космету завршен изнуђеним Кумановским „споразумом”, једина његова практична вредност је могућност за мирно постизање договора о свим спорним питањима, а не нови рат, макар се вратили на пређашње стање – почетак преговора – али уз поштовање и спровођење договореног.

Постоји граница толеранције испод које Србија не може да сиђе, а то је граница гажења људског достојанства. Историјски је потврђено да је та граница толеранције пуцала 1389, 1914, 1941. и 1999. године, изузетно трагично по Србију, али и по агресоре, када више није било другог избора, сем физичке одбране. Коме је у интересу да се то понови, када су исходи свих тих ратова били свестрано погубни? Нема добитника.

После злих исхода ратова у Ираку, Либији, Сирији, Авганистану, свега што се десило и дешава Србији са Косметом, с правом се очекује евроатлантско искрено покајање за почињене злочине српском, албанском и осталим народима у Србији подршком терористима и бомбардовањем њене територије из ваздуха 78 дана. Покајање се огледа у прекиду менторске подршке насиљу, промовисању мирног решења, уз одговорно спровођење договореног и остварење свих загарантованих људских права у оквирима територијално признатих држава у УН. То је једини пут да се очува мир на Балкану, који је, да се не заборави, једна од колевки европских цивилизација – нажалост окрњена бројним ратним походима са свих страна света.

Србија са Косметом је последња евро-америчка крвљу обојена мрља на Балкану, којом је „крунисан” 20. век. Поновно звецкање оружјем делује као расточени разум.

Миодраг Србљак,
Краљево

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.