Представљене нове снаге

Специјално за „Политику”
Ротердам – Петнаест паралелних сцена у комплексу Ahoy нуди невероватне могућности радозналом посетиоцу Норт си џез фестивала. Далеко од телевизијских камера које прате наступе главних звезда у салама Amazon и Nile, у мањим просторима се свира једнако узбудљива музика, у креацији нових занимљивих ликова.

Израелка Анат Коен потпуно оправдава избор за најталентованију кларинетисткињу данашњице у часопису „Down Beat”. Разигране мелодије њеног инструмента удружују традицију Израела са ритмовима и бојама Бразила и Кубе, уз супериорну подршку џез трија пијанисте Џејсона Линднера. Осмех на њеном лицу говори о сигурности са којом плови овим удаљеним световима. Осмех на лицу посетилаца најављује велику каријеру младе уметнице.

Бубњар Нашит Вејтс нуди постколтрејновски џез, са излетима у авангардно тумачење блуза, или у блузом обојен „фри израз”. Трио нам је познат – то је група Џејсона Морана, једног од водећих светских пијаниста у последњој деценији, који сада великодушно препушта Вејтсу да озвучи сопствену машту. Памтимо још једно име – саксофониста Логан Ричардсон украсио је чврсту поставку трија непретенциозним соло деоницама.  

(/slika2)Клавирски трио „The Bad Plus” занима се за тумачење рок химни речником савременог џеза. Овај приступ омогућио им је наступе изван џез заједнице, а даљу надградњу остварују уз певачицу Венди Луис, која им се придружује и на новом албуму. U2, „Нирвана”, Дејвид Боуви и Џими Хендрикс неке су од њихових инспирација. Али, треба бити опрезан – бенд успева да појача жестину оригинала, посебно захваљујући панкоидном извођењу Луисове.

Америчка певачица и пијанисткиња Мелоди Гардо нови је адут дискографске продукције „Verve/Universal”, на путу који су пре ње прокрчиле Нора Џонс и Мадлен Пејру. Дакле, јасно је шта добијамо – нежне, сањиве блуз баладе, вокал који подсећа на Били Холидеј, музику за ситне сате и пријатно друштво. Искреност и снажна емоција су њени јаки адути, па поређења са колегиницама које су већ постале славне могу само да јој пријају. 

Тужни тромбон, потмула туба и весела дечја хармоника – ето довољно инструмената за право џез јодловање, на које нас зове швајцарска уметница Ерика Штуки, певачица и хармоникаш, са програмом „Suicidal Yodels”. Штуки има раскошну вокалну технику (у маниру Бобија Мекферина), која јој омогућава да по потреби имитира и додаје различите инструменте у поставку трија, или да производи необичне, духовите звучне ефекте.

Либанска певачица Рима Кшеих у пратњи џез квартета из Холандије доноси песме и боје Оријента, у суптилном мешању са савременим џез изразом. Немачком певачу Михаелу Шифелу глас је само основни импулс за електронску обраду – чудно и занимљиво на прву лопту, тешко за слушање на дуже време. Гитариста Адам Роџерс добитник је овогодишње награде Паул Ацкет, коју жири фестивала додељује талентима џеза који заслужују већу пажњу. На слављеничком концерту у Ротердаму придружио му се стари „газда”, саксофониста Крис Потер.

Међу онима од којих се више очекивало су британски певач Хозе Џејмс и француско-израелска певачица Јаел Наим. У медијима дочекан као нови адут Џајлса Питерсона, и са одличним албумом на тржишту, Џејмс и његов бенд су уживо само лоша копија младих „Џамироквај”. Слично, Наимова би волела да буде Нора Џонс. Али, нити има глас као Нора, нити оригиналне композиције обећавају више од солидне локалне популарности.