Панчевачки мост је безбедан

Недавна најава да ће се, због дотрајалости, рушити Панчевачки мост, објављена у листу „Политика”, веома је узбудила грађане. Ако се зна да преко моста дневно пређе више од 100.000 људи, забринутост је потпуно оправдана.

Повод за забринутост било је саопштење директора „Србија путева” инжењера Зорана Дробњака да је „санација моста неисплатива, будући да је мост (по његовом мишљењу) оштећен до темеља”.

Удружење мостоградитеља „Наши мостови” не дели то мишљење, па овом приликом износи чињенице које то оправдавају. Да ли је нешто исплативо или не, зависи од важности самог објекта. Панчевачки мост јесте жила куцавица београдског саобраћаја, па је питање (не)исплативости ирелевантно.

Још се није стишала бура око неаргументоване изјаве градског архитекте Београда, који тврди да ће се Стари савски мост срушити јер се не уклапа у амбијент. Данас се новом технологијом и одговарајућим додацима сваки објекат може уклопити у разне амбијенте.

Непријатно смо изненађени што се сада најављује ново рушење моста. Докле?

Панчевачки мост у садашњем облику саграђен је 1966. године, под веома оштрим условом да изградњом не сме да се поремети саобраћај на постојећем мосту. На конкурсу је прихваћено решење нашег чувеног инжењера професора Љубомира Јевтовића. Масивни речни стубови су проширени на врху, на низводној страни, тако да је омогућено ослањање новог паралелног моста, осовински удаљеног од постојећег 7,53 метра. Изградња новог моста паралелно с постојећим није ометала саобраћај, што је донело огроман добитак у времену. Кад је нови мост завршен, за кратко време уклоњен је стари, а на његово место, јаким хидрауличким пресама нови мост је нагуран у пројектовану осовину. То је било ремек-дело нашег неимарства, коме се својевремено цела Европа дивила. Чињеница да су стубови једно време на себи држали два моста говори о њиховој моћности, па нема смисла узнемиравати грађане изјавама да је мост потребно рушити. Од саме изградње мост је под сталним стручним надзором, тако да се благовремено уочавају и отклањају дефекти.

То што се Панчевачки мост не фарба и не осветљава као што је то случај са савским мостовима оставља утисак да је пасторак градским властима.

Удружење „Наши мостови” жели да умири грађане којима је и онако доста узнемирујућих вести. Оно што јесте проблем су оштећења на прилазима мосту на копну, што може угрозити друмски саобраћај. Предузимају се активности да до тога не дође, поготово што се не ради над водом већ на земљи.

Љубивоје Костић,
дипл. грађ. инж., председник удружења „Наши мостови”