Прелаз "Хоргош" биће проширен

Суботица – Колоне камиона паркираних у крајњој десној траци ауто-пута ка Мађарској најављују да је у близини гранични прелаз „Хоргош”. Ипак, возачи камиона неће брзо прећи Шенгенску границу на путу ка Европској унији јер чекање се и овде, као и на суседном прелазу „Келебија”, мери часовима, понекад и данима. Застој и у теретном и у путничком саобраћају по правилу настаје због динамике рада мађарске стране.

Гранични прелази ка Мађарској већ годинама су постали синоним за сате чекања, и то не важи само за ударне месеце летњих одмора или зимских празника, стајање на граници постало je свакодневно искушавање стрпљења путника.

У првих девет месеци ове године кроз наше северне капије прошло је више од 7,5 милиона путника. За исти период, у теретном саобраћају на граничним прелазима „Хоргош” и „Келебија” прешло је више од 400 хиљада камиона у оба смера – показују подаци Управе царина у одговору на питања „Политике”.

Међу седам друмских прелаза према Мађарској у путничком саобраћају две трећине путника, или 5,1 милион у земљу је ушло, или из ње изашло, преко рампе на прелазу „Хоргош”. „Келебију” је користило за улазак или излазак из земље укупно нешто мало више од милион и по путника. Међу осталим прелазима фреквентан саобраћај бележе још прелази „Бачки Виногради” који је користило преко 300 хиљада путника и „Хоргош 2” који се налази на регионалном путу, и преко којег је прешло готово 250 хиљада путника.

Гранични прелаз „Хоргош” постао је претесан за овако интезиван саобраћај и путничких и теретних возила. Министарство грађевинарства, инфраструктуре и саобраћаја објавило је и конкурс за проширење овог граничног прелаза, рок за пријаву извођача је 26. октобар, вредност радова је 1,9 милијарде динара, а време завршетка 2023. година. То је време за када је и мађарска страна најавила да ће до тада урадити проширење свог граничног прелаза „Реске”.

У образложењу које је урадио Саобраћајни институт ЦИП стоји да би реконструкција граничног прелаза требала да смањи гужве и чекање у критичном периоду а то су празници и годишњи одмори. Такође се каже: „Анализом узрока саобраћајних гужви може се утврдити да у највећој мери на то утиче не само непостојање потребних садржаја на самом граничном прелазу већ и начин рада граничних служби суседне државе.”

У одговору на питања „Политике”, Управа царина наводи да подржава проширење граничног прелаза „Хоргош” као најоптерећенијег. Проширење предвиђа да се у смеру према Мађарској изграде две додатне траке за теретна возила, нова паркинг места за путничка, теретна и аутобуска возила, формирање две траке за аутобуски и две додатне за путнички саобраћај.

„Паралелно са пројектом проширења прелаза, интезивно се ради на комуникацији са пограничним органима суседне државе, без чије сарадње, проширење прелаза неће моћи да да максималне резултате. Пропусна моћ прелаза не зависи само од инфраструктурних предуслова већ и од динамике рада пограничних органа која мора бити усклађена како не би долазило до непотребних задржавања”, наводи се у одговору Управе царина.

Протоколом између Србије и Мађарске, подсећа Управа царина, предвиђено је да дневни капацитет буде 450 камиона, што се показало као недовољно. „Капацитет протока теретних возила на српској страни границе могао би да се креће око 700 теретних возила за 24 часа, али је немогуће остварити га уколико истим или сличним темпом не ради и друга страна”, наводе.