Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ДОСИЈЕ

Модна заоставштина Јованке Броз у 53 кутије

У депоу Етнографског музеја чува се више од 600 одевних предмета, преко 90 пари ципела, стотине комада аксесоара и готово 2.000 примерака часописа, кројева и узорака тканина који су припадали супрузи председника СФРЈ Јосипа Броза Тита – ризница спакована у 53 кутије сведочанство је о времену када је мода била мека моћ Југославије и према Истоку и према Западу, а прва дама највећи промотер и заштитно лице њене текстилне индустрије
Посета Француској, председнички пар у разгледању Градске већнице, Париз, 8. 5. 1956.

Бели двор, четвртак, 18. септембар 1952. Председник Југославије Јосип Броз Тито приређује пријем за министра иностраних послова Велике Британије Роберта Ентонија Идна и његову супругу Кларису. Међутим, медијски рефлектори нису усмерени ни на високог госта из Велике Британије, нити на његовог домаћина у белој униформи са златним ознакама чина. У центру пажње је Јованка Броз, с којом је маршал ступио у брак 15. априла те године и која се на овом пријему први пут појављује у јавности.

 

Портрет Јованке Броз

„Супруга маршала Тита, лепа препланула бринета, имала је на себи хаљину од бордо сатена. О врату је носила златну огрлицу, а на хаљини дијамантски брош. Црна коса била је зачешљана у пунђу”, дочарао је Јованкину појаву извештач Ројтерса.

Фасцинацију изгледом и стилом прве даме делили су и остали извештачи светских медија, а репортер „Тајмса” забележио је да јој је један од гостију дао комплимент „да привлачи више пажње него сам господин Идн”.

„Та сатенска хаљина настала је у кројачници Југословенског драмског позоришта. У изради су искоришћене све цаке сценског костима: коси кројеви који истичу струк, ојачања на доњим рубовима, слојеви свиле испод хаљине – једна равна, друга на фалте, трећа нацигована... да све стоји чврсто и саливено. А Јованка је имала фигуру која је све то на најбољи начин могла да понесе”, каже Мирјана Менковић, музејски саветник у Етнографском музеју. У депоу ове установе налазе се најопипљивији трагови „модне епохе Јованке Броз” – у 53 кутије спакована су 3.353 комада њене одеће и обуће, аксесоара, кројева, узорака тканина, илустрација и специјализованих часописа.

„Јованкина модна појава била је оличење естетике и животног стила који је југословенски социјализам пројектовао и желео да представи свету. Одевањем увек шаљемо поруку, а може се слободно рећи да је Јованка брендирала Југославију јер је била један од њених најпријемчивијих симбола. Инострани медији су је напросто обожавали”, каже наша саговорница.

Детаљи са изложбе „Јованка у боји”, хол РТС-а

Ипак, како истиче, Јованка није била производ некакве социјалистичке модне лабораторије. Годинама је стварала властити одевни стил – елегантан, достојанствен, одмерен и доследан трендовима тога доба, уз максимално поштовање одредница протокола.

„Наравно, имала је консултанте и саветнике који су јој помогли да обликује своју естетику. У првом реду то је био њен 32 године старији супруг, а бољи учитељ од Тита по питању укуса и отмености није јој ни требао. У савладавању одевног и сваког другог протокола, као и у учењу енглеског језика, имала је велику помоћ и Кларисе Идн, супруге Ентонија Идна. Модне информације упијала је из часописа ’Вог’, а стизале су јој и кроз нашу дипломатску мрежу”, наводи Менковићева.

У Јованкиној модној орбити значајно место имала је и Клара Ротшилд, власница модног атељеа у Будимпешти, у који су стизали оригинални одевни комади „Диора”, „Ланвена”, „Балмена” и „Шанела”. Модели које је слала Јованки у Београд послужили су као узор за креације или су дорађивани, будући да ниједна прва дама јавно не носи робне марке иностраних произвођача.

„Основне линије кроја и карактеристични детаљи попут драперије, изреза, фалти, преклопа, крагни и дезена указују на стил париских креатора високе моде. Носила је претежно светле боје, често с контрастним детаљима, али и изразито колоритне хаљине љубичасте, цикламацрвене, жуте, наранџасте и смарагднозелене боје”, каже Менковићева, уз опаску да је Јованкина одећа била разнолика и скупоцена, али је укључивала и једноставне моделе од скромнијих материјала. За разлику од данашњих „дива”, дешавало се да исту хаљину обуче у више пригода. Како је с годинама добијала на килажи, преправљала је посебно драге одевне предмете да би и даље могла да их носи.

Вечерњи пријем у Белом двору у част британског министра иностраних послова Ентонија Идна, 18. 9. 1952.

Но, њена улога се није исцрпљивала у томе да употпуњује гламурозну слику председничког пара. Безрезервна подршка југословенској модној и текстилној индустрији и младим дизајнерима, попут Мирјане Марић и Александра Јоксимовића, који су за њу и креирали, била је једна од упоришних тачака јавног деловања Јованке Броз. То је подразумевало редовне посете Београдском сајму одевања, Загребачком велесајму, бројним ревијама на којима је домаћа високо естетизована конфекција представљана иностраним извештачима и дипломатском кору. Мода је седамдесетих година прошлог века била својеврсна мека моћ Југославије, ударна песница за тржишни пробој на све четири стране света. А Јованка је, носећи моделе које су по њеној мери израђивале све наше конфекцијске куће, била њихова најбоља покретна реклама. Била је то и снажна политичка порука да се гардероба прве даме шије у истим халама као и одећа за све радне људе и грађане – с тим што су њени примерци били уникатни.

„У интервјуу који је 15. марта 1969. објављен у ’Базару’ Јованка је изјавила да би оснивање једног великог извозног предузећа које би се бавило југословенском текстилном индустријом и модом било врло корисно. Убрзо се испоставило да је Јованкин наизглед лични став заправо био наговештај политичке одлуке о повезивању моћног извозно-увозног предузећа ’Југоекспорт’ с производњом врхунске конфекције, коју је 1970. утемељила креаторка Мирјана Марић”, истиче наша саговорница, која је личношћу Јованке Броз почела да се бави још 2005, када је и успоставила контакте с њеном породицом. Они су и предложили да Мирјана Менковић 2017. с тимом својих стручњака изврши издвајање личних ствари Јованке Броз, које су после оставинске расправе припале наследницима.

Породица и наследници Јованке Броз изјаснили су се да ће целокупну колекцију поклонити држави Србији, уз два услова: да буде јавности представљена у целини и да се заштита и презентација обави у року од две до три године. Међутим, тренутно је неизвесно када ће се модна заоставштина Јованке Броз наћи пред лицем јавности. На састанку с министарком културе Мајом Гојковић у јуну ове године договорено је да колекцију преузме Музеј примењене уметности, који би је и презентовао након што обави сву неопходну обраду. План се у међувремену изјаловио, али је Музеј града Београда исказао жељу да тај посао преузме на себе. До расплета 53 кутије остају депоноване у Етнографском музеју.

„На попису су између осталог 651 одевни предмет, 93 пара ципела, 77 шешира, тока и турбана, 74 пара рукавица, мноштво спаваћица, кошуља, шалова и огртача, 1.968 часописа, кројева, скица, узорака материјала... Ту је и њен војнички шињел и троделна униформа, а за један црни комплет мислимо да је онај који је носила на сахрани Јосипа Броза. Ова ризница није само спомен на једну изузетну, историјску личност већ и на време које је умногоме обележила, од првог појављивања 1952. до раставе од Тита 1977. и прогона из јавног живота. Колекција представља материјал од прворазредне важности за истраживања лика и дела Јованке Броз, али и развој културе текстилне индустрије, моде и укупних друштвених прилика”, закључује Мирјана Менковић.

Ријека и Загреб желе да угосте „Јованку у боји”

Поводом почетка емитовања играно-документарне серије РТС-а „Јованка Броз и тајне службе”, у холу здања Радио-телевизије Србије приређена је поставка под називом „Јованка у боји” на којој је приказан делић блага депонованог у Етнографском музеју. Изложено је 18 хаљина упечатљивог колорита, три шала, шест пари рукавица, осам пари ципела, седам тока и капа, пет цртежа и скица, један женски часопис и једно од писама Кларе Ротшилд, власнице модног атељеа у Будимпешти.

Жељу да угости ову поставку исказао је Музеј града Ријеке, у оквиру велике изложбе поводом завршетка реконструкције брода „Галеб”, резиденцијалне јахте Јосипа Броза Тита, коју је користио за бројна путовања и сусрете са државницима и познатим личностима.

Позив за гостовање стигао је и из Загреба, а на списку заинтересованих су и Културни центар Крагујевац, Музеј Војводине у Новом Саду и Галерија САНУ.

Пунђа као заштитни знак Југословенки

Модни стил Јованке Броз био је углавном недостижан узор за супруге високих званичника Источног блока, а разлика по свим критеријумима највише се видела приликом сусрета са супругама државних и партијских функционера Совјетског Савеза. Према извештајима ондашњих западних репортера акредитованих иза „гвоздене завесе”, по елеганцији је Јованки донекле могла да парира једино Марија Кадар, животна сапутница мађарског комунистичког лидера Јаноша Кадра. Ипак – не и по лепоти и младости.

„И на црнобелим фотографијама из педесетих година ви видите како Јованка блешти, како плени осмехом и заносном фигуром уског струка и бујног попрсја. Била је лепотица у рангу италијанских глумица Софије Лорен и Ане Мањани. Тешко је било Јованку опонашати мада су један њен заштитни модни детаљ жене у Југославији масовно прихватиле. Реч је о фризури у облику пунђе – најпре ју је носила на потиљку или врату, а у каснијим годинама за Јованку су биле карактеристичне високе пунђе, учвршћене лаком за косу”, објашњава Мирјана Менковић.

 

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Prljava antisrpska propaganda
Iako ovo deluje kao bezazlena razbibriga, posebno za nas žene, ovo je prikrivena i veoma opasna antisrpska propaganda. Kao i priče o "kulinarstvu na Brozovom dvoru", Brozovoj "kolekciji automobila", Brozovim "cigarama sa Kube" i šta sve još neće iskopati. Ako je nekome do (nesumnjivo) lepih haljina, ima dosta mbogo otmenijih i elegantnijih žena iz tog vremena koje nam nisu radile o glavi, pa čitajte o njima. Ovo nema veze sa modom već služi podsećanju na monstruma Broza i njegov krvavi režim.
ziljkic alija
tito je bio dobrodosao u sve engleske zemlje ne u rusiju ne u francusku i ne u tursku ne i u kinu englez
ziljkic alija
englezi su isli na to da smaknu sve kraljeve odnosno da ih dovedu u london i naprave gradjanska drustva kumunisticka sto je isto sto i gradjanska
ziljkic alija
broz uopste nije ratovao bezi tamo bezi ovamo dok su se rusi i nemci tukli i cekao da zavrsi rat i po dogovoru sa enlezima da nasledi jugoslaviju__ratovali su ostali
сивошевић
50тих постоји модни атеље у Пешти који купује аљине из Париза. Власница Клара са необичним презименом. дивота. госпоџа партизанка.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.