Последња опомена за Куртија

Завршени су локални избори на Косову. Резултати, колико год били очекивани, могли би се у најкраћем свести на следеће: изузетно слаб резултат Куртијевог Самоопредељења и значајан успех традиционалних странака попут Демократске партије Косова (ПДК) и Демократског савеза Косова (ЛДК), које су претходно доживеле убедљив пораз на недавним парламентарним изборима. Иако је рачунао на победу у првом кругу – макар у највећим градовима на Косову – Курти се морао помирити с чињеницом да његова странка није победила ни у једној општини на Косову. Додуше, кандидати његове странке ушли су у други круг у десет градова, са значајним изгледима за успех. С друге стране, Харадинајев ААК освојио је три места председника општина већ у првом кругу, ПДК (бивша Тачијева) четири, а ЛДК (бивша Руговина) два. Исто тако, кандидати Српске листе славили су победу у чак девет од десет општина са српском већином већ у првом кругу. Дакле, сви осим Куртија имају разлога да буду задовољни исходом избора. Други, финални круг следи за две недеље и тада ће се знати коначни резултати.

Највећа опасност по Куртија крије се у могућности да изгуби Приштину, што би аутоматски значило отварање питања поверења актуелној влади и нужност нових избора – укратко, на коцки је даља политичка судбина владе Албина Куртија.  Пошто је већ једном био на власти, са које је срушен акцијом Вашингтона, пораз на изборима можда би значио и његов коначни одлазак из политике. Подсетимо се, Курти је пре две године дошао на власт на Косову заснивајући своју кампању на критици корупције и пљачке, тих ендемских болести на Балкану због којих су пале владе у Македонији и Црној Гори. Од самог почетка је против себе имао Србију и део Запада: Србију, јер за разлику од Тачија, није био склон да прихвати предлог о корекцији граница, а Запад опет због свог екстремизма и некооперативности, јер је од првог дана јасно ставио до знања да одбацује део Бриселског споразума о формирању Заједнице општина са српском већином, најавивши реципроцитет, као основу будуће политике према Србији.

Аналитичари се слажу да је Куртијево подизање тензија са Србијом уочи избора имало, пре свега, маркетиншку функцију, не би ли у задњи час поправио рејтинг своје странке. Није му била довољна само одлука о пробним таблицама, због које је већ дошло до низа инцидената на прелазима Јариње и Брњак, него је, уз то, наредио и акције косовске полиције на северу због наводне борбе против шверца – све супротно од деескалације, за коју се изричито залажу САД. Иако се представља као заштитник интереса албанске стране, Куртијево инсистирање на принципу пуног реципроцитета и објективна улога у одбацивању Вашингтонског и Бриселског споразума чини га не гарантом мира и стабилности, већ пре поборником статуса кво и замрзнутог конфликта, који у сферу нестабилности увлачи све око себе. Већ овај последњи конфликт на Косову претио је да поприми шире међународне размере. Председник Вучић је оптужио Велику Британију како стоји иза недавних инцидената на Косову, а док су дуж административне линије гомилани трупе Жандармерије и Војске, борна кола и мигови, дотле је министар одбране Небојша Стефановић, у друштву руског амбасадора Боцан Харченка и генерала Зинченка, био у обиласку војне базе крај Рашке, „како би се лично уверили у актуелну ситуацију”.  Локални инцидент одједном је прерастао у геостратешку игру великих сила, са отвореним питањем граница НАТО-а у Европи: улог је десетоструко скочио.

Стога је у праву аналитичар Душан Јањић када је изјавио да је „реципроцитет опасан и да не представља политику нормализације, што, нажалост, не разуме специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак”.  Уколико већ високи представник ЕУ није дорастао косовском проблему, остаје ипак америчка администрација, од које ионако највише зависи политичка будућност Албина Куртија и овог региона. Од њихове процене – али и од другог круга локалних избора на Косову – зависиће ко ће водити косовску страну у спору са Србијом.

Понашање Куртија показује да су „суверенисти” извор нестабилности. И није уопште битно да ли су десничари, што је већина постојећих у Европи, или левичари, какав је Курти. Како је заједнички интерес свих држава региона, пре свега, стабилност, јасно је зашто Куртијево понашање није наишло на подршку међу албанским бирачима. На прошлим изборима је ту подршку добио, постигао је резултат сличан СНС-у у Србији. За њега је гласао сваки други Албанац који је изашао на изборе. Тада је освојио више гласова од свих других странака заједно. Али тада је обећао беспоштедну борбу против корупције, која је на Косову постала екстремна током двадесетогодишње владавине „ратних” лидера. Али од тог обећања није било ништа.

Покушај да поврати рејтинг авантуристичким акцијама, које не плаше само Србе већ и већину Албанаца, очито није успео. За њих је север Косова део Косова, те „показивање мишића” према „северу”, какво је демонстрирао Курти, не може да их импресионира. Стога су га на овим локалним изборима казнили за неиспуњена обећања о смањењу корупције из претходне, парламентарне кампање.

Есејиста и преводилац