Понедељак, 29.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ВРЕМЕ

Хладни дани пред нама

Пошто су последње две зиме биле благе с мало снега, расте вероватноћа да ће наредна бити леденија и с више снега, истиче метеоролог Недељко Тодоровић
(Фото Танјуг/С. Радовановић)

Октобар је почео топлим данима и обећавао михољско лето, али се претворио у дуги период кошаве, кише па и зиме. Али овај јесењи месец наставио је у стилу неочекиваних обрта, па је у протеклој недељи засијао још једним сунчаним низом с температурама и до 22 степена. Стигло је кратко михољско лето, али сваким следећим даном јесен ће бити све оштрија, а магла и мразеви чешћи. Јутарњих мразева биће све више у надолазећем новембру, а крајем тог месеца пашће и први снег.

То је прогноза или, тачније, изгледи времена до краја јесени Недељка Тодоровића, метеоролога Републичког хидрометеоролошког завода, који увек наглашава како нерадо даје дугорочне прогнозе, сматрајући их практично неухватљивим. За наредни период он не обећава много лепог времена и додаје како би ове године могла да нас закачи оштрија, чак ледена зима, за разлику од пре неколико година, када смо имали релативно топле јесени и благе зиме.

Недељко Тодоровић (Фото Р. Крстинић)

Равнотежа у природи

Подсећа да је лето 2021. било једно од најтоплијих, не и најтоплије, како су га многи доживели. У природи постоји закон равнотеже: онолико колико је у једном периоду натпросечно топло, могуће је да у истој мери уследи хладнији период. Проблем је у томе што не знамо колико ће трајати ови периоди супротних особина. Тодоровић истиче да је зато немогуће прогнозирати колико ће тачно зима бити хладна, али наводи да су анализе показале да се овај природни закон остварује са 60 процената вероватноће. Пошто су последње две зиме биле благе с мало снега, расте вероватноћа да ће наредна бити леденија и с више снега, истиче метеоролог.

У октобру смо и те како морали да „се носимо” с кошавом која је носила све пред собом. Тодоровић је назива посебним ветром јер је последица два значајна чиниоца и зависи од расподеле ваздушног притиска над Европом. У источној Европи мора да се створи поље високог притиска (антициклон), а истовремено у западном Средоземљу ниског (циклон). Уз то је неопходан и трећи фактор: планински гребен Карпата у источној Србији. Ваздух струји из источне Европе преко Влашке низије и пребацује се преко планинског венца Карпата. С источне стране планинског венца, у Тимочкој Крајини, уопште се не осећа, али с друге западне стране ветар има олујну, често и орканску снагу.

Назив кошава највероватније потиче од турских речи хош и хава што у духу српског језика може да се преведе као јак ветар. Када је Сулејман Величанствени 1521. освојио Београд и с Калемегдана гледао на запад и Европу коју је намерио да осваја, усред летње врућине дунуо је јак ветар као освежење. Тада је Сулејман изговорио поменуте речи и тако кумовао називу кошаве.

Опроштај од Михољског лета (Фото Танјуг/ П. Кујунџић)

Прогнозе са смарт телефона

У ери смарт телефона када је с два-три клика могуће сазнати прогнозу времена у било ком делу света, млади људи сматрају да метеоролози нису потребни. Тодоровић примећује да нажалост многи људи не знају како су прогнозе стигле на телефоне, а прогноза времена – не пада с неба. Стварају је метеоролози у дугом и сложеном ланцу различитих података и делатности. На паметне телефоне прогнозе „долазе” помоћу компјутера на основу модела атмосфере.

 У четрдесетогодишњем радном веку нашег саговорника стаје небројено много временских прогноза. Зато га питамо колико се променило прогнозирање у односу на почетак његове каријере.

– Читав процес данас је олакшан употребом моћних компјутера, а саме прогнозе побољшане су у многим детаљима. Поузданост је повећана с два до три на три до пет дана унапред. После тога, поузданост брзо опада без обзира на то да ли се користе компјутери или не. У крајњој инстанци најбитнији су знање и умеће метеоролога прогностичара – објашњава Тодоровић.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Lillah
Bilo bi vrlo korisno obaviti i objaviti intervju meteorologa Todorovića o njegovim poznatim stavovima u vezi sa (ne)uticajem čoveka na klimatske promene.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.