Хладни дани пред нама

Октобар је почео топлим данима и обећавао михољско лето, али се претворио у дуги период кошаве, кише па и зиме. Али овај јесењи месец наставио је у стилу неочекиваних обрта, па је у протеклој недељи засијао још једним сунчаним низом с температурама и до 22 степена. Стигло је кратко михољско лето, али сваким следећим даном јесен ће бити све оштрија, а магла и мразеви чешћи. Јутарњих мразева биће све више у надолазећем новембру, а крајем тог месеца пашће и први снег.

То је прогноза или, тачније, изгледи времена до краја јесени Недељка Тодоровића, метеоролога Републичког хидрометеоролошког завода, који увек наглашава како нерадо даје дугорочне прогнозе, сматрајући их практично неухватљивим. За наредни период он не обећава много лепог времена и додаје како би ове године могла да нас закачи оштрија, чак ледена зима, за разлику од пре неколико година, када смо имали релативно топле јесени и благе зиме.

Недељко Тодоровић (Фото Р. Крстинић)

Равнотежа у природи

Подсећа да је лето 2021. било једно од најтоплијих, не и најтоплије, како су га многи доживели. У природи постоји закон равнотеже: онолико колико је у једном периоду натпросечно топло, могуће је да у истој мери уследи хладнији период. Проблем је у томе што не знамо колико ће трајати ови периоди супротних особина. Тодоровић истиче да је зато немогуће прогнозирати колико ће тачно зима бити хладна, али наводи да су анализе показале да се овај природни закон остварује са 60 процената вероватноће. Пошто су последње две зиме биле благе с мало снега, расте вероватноћа да ће наредна бити леденија и с више снега, истиче метеоролог.

У октобру смо и те како морали да „се носимо” с кошавом која је носила све пред собом. Тодоровић је назива посебним ветром јер је последица два значајна чиниоца и зависи од расподеле ваздушног притиска над Европом. У источној Европи мора да се створи поље високог притиска (антициклон), а истовремено у западном Средоземљу ниског (циклон). Уз то је неопходан и трећи фактор: планински гребен Карпата у источној Србији. Ваздух струји из источне Европе преко Влашке низије и пребацује се преко планинског венца Карпата. С источне стране планинског венца, у Тимочкој Крајини, уопште се не осећа, али с друге западне стране ветар има олујну, често и орканску снагу.

Назив кошава највероватније потиче од турских речи хош и хава што у духу српског језика може да се преведе као јак ветар. Када је Сулејман Величанствени 1521. освојио Београд и с Калемегдана гледао на запад и Европу коју је намерио да осваја, усред летње врућине дунуо је јак ветар као освежење. Тада је Сулејман изговорио поменуте речи и тако кумовао називу кошаве.

Прогнозе са смарт телефона

У ери смарт телефона када је с два-три клика могуће сазнати прогнозу времена у било ком делу света, млади људи сматрају да метеоролози нису потребни. Тодоровић примећује да нажалост многи људи не знају како су прогнозе стигле на телефоне, а прогноза времена – не пада с неба. Стварају је метеоролози у дугом и сложеном ланцу различитих података и делатности. На паметне телефоне прогнозе „долазе” помоћу компјутера на основу модела атмосфере.

 У четрдесетогодишњем радном веку нашег саговорника стаје небројено много временских прогноза. Зато га питамо колико се променило прогнозирање у односу на почетак његове каријере.

– Читав процес данас је олакшан употребом моћних компјутера, а саме прогнозе побољшане су у многим детаљима. Поузданост је повећана с два до три на три до пет дана унапред. После тога, поузданост брзо опада без обзира на то да ли се користе компјутери или не. У крајњој инстанци најбитнији су знање и умеће метеоролога прогностичара – објашњава Тодоровић.