Nedelja, 05.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
VREME

Hladni dani pred nama

Pošto su poslednje dve zime bile blage s malo snega, raste verovatnoća da će naredna biti ledenija i s više snega, ističe meteorolog Nedeljko Todorović
(Фото Танјуг/С. Радовановић)

Oktobar je počeo toplim danima i obećavao miholjsko leto, ali se pretvorio u dugi period košave, kiše pa i zime. Ali ovaj jesenji mesec nastavio je u stilu neočekivanih obrta, pa je u protekloj nedelji zasijao još jednim sunčanim nizom s temperaturama i do 22 stepena. Stiglo je kratko miholjsko leto, ali svakim sledećim danom jesen će biti sve oštrija, a magla i mrazevi češći. Jutarnjih mrazeva biće sve više u nadolazećem novembru, a krajem tog meseca pašće i prvi sneg.

To je prognoza ili, tačnije, izgledi vremena do kraja jeseni Nedeljka Todorovića, meteorologa Republičkog hidrometeorološkog zavoda, koji uvek naglašava kako nerado daje dugoročne prognoze, smatrajući ih praktično neuhvatljivim. Za naredni period on ne obećava mnogo lepog vremena i dodaje kako bi ove godine mogla da nas zakači oštrija, čak ledena zima, za razliku od pre nekoliko godina, kada smo imali relativno tople jeseni i blage zime.

Nedeljko Todorović (Foto R. Krstinić)

Ravnoteža u prirodi

Podseća da je leto 2021. bilo jedno od najtoplijih, ne i najtoplije, kako su ga mnogi doživeli. U prirodi postoji zakon ravnoteže: onoliko koliko je u jednom periodu natprosečno toplo, moguće je da u istoj meri usledi hladniji period. Problem je u tome što ne znamo koliko će trajati ovi periodi suprotnih osobina. Todorović ističe da je zato nemoguće prognozirati koliko će tačno zima biti hladna, ali navodi da su analize pokazale da se ovaj prirodni zakon ostvaruje sa 60 procenata verovatnoće. Pošto su poslednje dve zime bile blage s malo snega, raste verovatnoća da će naredna biti ledenija i s više snega, ističe meteorolog.

U oktobru smo i te kako morali da „se nosimo” s košavom koja je nosila sve pred sobom. Todorović je naziva posebnim vetrom jer je posledica dva značajna činioca i zavisi od raspodele vazdušnog pritiska nad Evropom. U istočnoj Evropi mora da se stvori polje visokog pritiska (anticiklon), a istovremeno u zapadnom Sredozemlju niskog (ciklon). Uz to je neophodan i treći faktor: planinski greben Karpata u istočnoj Srbiji. Vazduh struji iz istočne Evrope preko Vlaške nizije i prebacuje se preko planinskog venca Karpata. S istočne strane planinskog venca, u Timočkoj Krajini, uopšte se ne oseća, ali s druge zapadne strane vetar ima olujnu, često i orkansku snagu.

Naziv košava najverovatnije potiče od turskih reči hoš i hava što u duhu srpskog jezika može da se prevede kao jak vetar. Kada je Sulejman Veličanstveni 1521. osvojio Beograd i s Kalemegdana gledao na zapad i Evropu koju je namerio da osvaja, usred letnje vrućine dunuo je jak vetar kao osveženje. Tada je Sulejman izgovorio pomenute reči i tako kumovao nazivu košave.

Oproštaj od Miholjskog leta (Foto Tanjug/ P. Kujundžić)

Prognoze sa smart telefona

U eri smart telefona kada je s dva-tri klika moguće saznati prognozu vremena u bilo kom delu sveta, mladi ljudi smatraju da meteorolozi nisu potrebni. Todorović primećuje da nažalost mnogi ljudi ne znaju kako su prognoze stigle na telefone, a prognoza vremena – ne pada s neba. Stvaraju je meteorolozi u dugom i složenom lancu različitih podataka i delatnosti. Na pametne telefone prognoze „dolaze” pomoću kompjutera na osnovu modela atmosfere.

 U četrdesetogodišnjem radnom veku našeg sagovornika staje nebrojeno mnogo vremenskih prognoza. Zato ga pitamo koliko se promenilo prognoziranje u odnosu na početak njegove karijere.

– Čitav proces danas je olakšan upotrebom moćnih kompjutera, a same prognoze poboljšane su u mnogim detaljima. Pouzdanost je povećana s dva do tri na tri do pet dana unapred. Posle toga, pouzdanost brzo opada bez obzira na to da li se koriste kompjuteri ili ne. U krajnjoj instanci najbitniji su znanje i umeće meteorologa prognostičara – objašnjava Todorović.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Lillah
Bilo bi vrlo korisno obaviti i objaviti intervju meteorologa Todorovića o njegovim poznatim stavovima u vezi sa (ne)uticajem čoveka na klimatske promene.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.