Опалим лишћем хране земљу

Шапат осушеног и опалог лишћа које је претходних дана кошава вредно скупљала у градским парковима може се под ногама шетача слушати још неколико дана, све док у новембру хумкице златастих боја не буду пограбуљане и склоњене јер тада, по свом програму радова, лишће са зелених површина почињу да уклањају екипе ЈКП „Зеленило – Београд”.

– „Зеленило – Београд” бави се одржавањем око 3.000 хектара јавних зелених површина, односно паркова, скверова, уличних травњака, рекреативних комплекса, зеленила стамбених насеља, делимично уређених површина... на територији десет градских општина. То подразумева негу и обнову биљног материјала, одржавање и замену инсталација и инвентара који припадају зеленој површини, чишћење, предузимање мера заштите од пожара и других елементарних непогода... а између осталог и грабуљање лишћа – објашњавају из овог градског предузећа.

А када у новембру њихови запослени узму у руке грабуље, зеленило ће уређивати према већ унапред утврђеној динамици која зависи и од временских прилика. Овај посао трајаће све до пролећа.
– У току једне године са јавних зелених површина прикупимо око 6.000 метара кубних лишћа. Оно се затим превози у „Биобазу” „Зеленила – Београд”. Део лишћа које се сакупља током јесени са зелених површина користи се, осим за компостирање, и у нашим расадницима за прекривање леја – објашњавају у „Зеленилу”.

Осим лишћа, у „Биобазу” се довози и сав остали биолошки отпад са зелених површина, као што су обловина, грањевина, кошевина...

– Овај отпад даље се селектује и прерађује, а онда се користи у пословима који се изводе на јавним зеленим површинама. Најпре се врши примарна селекција крупнијих делова стабала и грана који имају употребну вредност за огрев. Они се користе за грејање стакленика у коме се производи биљни садни материјал, а ситније гране се прерађују биодробилицама, да би се добијена дробљена маса користила на јавним зеленим површинама, за малчирање садница како би се заштитиле од корова и исушивања земљишта – кажу у „Зеленилу”.

Лишће, кошевина и зељасти делови стабала се компостирају. Реч је о процесу којим се ствара супстрат који служи за прихрану испошћене и неквалитетне земље. Компостира се, кажу, непрестано и сукцесивно пошто биљни материјал у „Биобазу” долази свакодневно у периоду од маја до новембра, а да би се произвео компост потребно је око годину дана.

– Добијени компост користи се у процесу производње украсних биљака, али и на јавним зеленим површинама као квалитетан, хранљиви супстрат приликом извођења радова на озелењавању јавних зелених површина – кажу из „Зеленила” и додају да се тако постиже ефикасна, квалитетна и еколошки чиста обрада био-отпада.

Годишње произведе се око 1.500 кубних метара компоста и око 100 кубика малча (материјал за огртање биљака) који се потом опет кроз различите послове враћају на зелене површине. Од априла ове године производи се и малч у боји, атрактивнијег изгледа, али израђен уз употребу еколошких боја безбедних за животну средину.

– Компостирањем се сав биљни материјал враћа у природу као ресурс, чиме се спречава његово одлагање на депоније чврстог отпада. Употребом компоста и малча на површинама обогаћује се земљиште, смањује се потреба за заливањем и за коришћењем вештачких ђубрива. Све то заједно смањује негативан утицај на животну средину, али и карбонски отисак наших активности чиме помажемо у борби против глобалног загревања и климатских промена – кажу из ЈКП „Зеленило – Београд”.