Национални стадион пред очима јавности

Заузеће исту површину као „Београд на води” – 114 хектара. И то им није једина заједничка карактеристика – као и стамбено-пословни комплекс на десној обали Саве, и будући национални фудбалски стадион у Сурчину пројекат је од националног значаја јер је тако одлучила Влада Србије. За разлику од контроверзног „Београда на води” који је, између осталог, променио лице престонице, фудбалски стадион је довољно удаљен од центра града и неће утицати на панораму Београда. Колико ће његову изградњу осетити новчаници Београђана, засад није познато, али јесте то да је све ближи реализацији – нацрт просторног плана подручја посебне намене (ППППН) националног фудбалског стадиона је на јавном увиду до 30. октобра. До тада шира и стручна јавност може да упути примедбе на планско решење које је израдио Урбанистички завод Београда. Оно ће бити основ за пренамену пољопривредног земљишта у грађевинско, израду техничке документације, издавање дозвола и урбанизацију Сурчинског поља.

Стадион, источно од Обилазнице око Београда, између петље Сурчин – југ (јужни Јадран) и петље Остружница, планиран је као мултифункционални спортски објекат намењен за међународна такмичења од највећег значаја. Зато мора да испуни све критеријуме и стандарде које прописују међународне фудбалске организације ФИФА и УЕФА, како би могле да се одиграју велике и значајне интернационалне утакмице као што су финални мечеви европског и светског првенства и клупских такмичења – Лига шампиона и Лига Европе.

– У иницијативи за изградњу Националног фудбалског стадиона, коју је доставио Фудбалски савез Србије, наводи се да су последњих година стизала стална упозорења надлежних органа међународних фудбалских организација ФИФА и УЕФА да постојећи фудбалски стадиони у Србији не испуњавају прописане критеријуме за одигравање утакмица на међународном нивоу, с обзиром на то да се ради о објектима изграђеним пре више деценија са застарелим техничким решењима. То се пре свега односило на старе и оштећене конструкције стадиона, мали број стадиона са свим местима за седење, неодговарајуће услове за рад представника медија, неадекватну контролу улаза на стадион, неадекватан приступ и недовољан број паркинг места – наведено је у нацрту ППППН-а националног фудбалског стадиона.

Поштујући техничке препоруке и стандарде организација ФИФА и УЕФА, урбанисти су имали задатак да национални стадион повежу са остатком града и омогуће да људи осим аутомобилима тамо стижу јавним превозом, градском железницом тако што ће бити успостављена нова линија „БГ воза” између центра и аеродрома и продужена од ваздушне луке „Никола Тесла” до будућег стадиона. План је и да он саобраћајно буде повезан са ауто-путевима „Милош Велики” и Е-75 (према Мађарској) и Обилазницом око Београда.

Стадион ће заузети 32 хектара, максимална висина објекта је 55 метара, а у централном делу биће фудбалски терен минималних димензија 105 са 68 метара. Капацитет му је 60.000 гледалаца, тако што ће бити 52.000 сталних места, уз могућност додавања 8.000 привремених места за значајне догађаје. За објекат те величине треба обезбедити до 10.000 паркинг места за путничка возила и 500 места за паркирање аутобуса. Од пратећих јавних садржаја планирани су спортска академија, спортски музеј, изложбени простор и галерије, здравствени центар.

У будућем комплексу наћи ће се и комерцијални садржаји – пословни и канцеларијски простор, конгресни простор, продавнице сувенира и спортске опреме, тржни центар, салони забаве, ресторани, кафетерије... Речју, комплекс спорта и забаве. Његов инвеститор биће Грађевинска дирекција Србије на основу закључка Владе Србије од 3. јуна ове године.

На први поглед чини се да од бројних пројеката попут гондоле на Калемегдану, изградње станова у Кошутњаку, урбанизације Макишког поља, стадион у Сурчину није дочекан на нож, али јавност се пита да ли нам је то приоритет. Истраживање јавног мњења које је недавно представио колектив „Министарство простора” показало је да изградњу стадиона подржава 34,8 одсто Београђана, а не подржава 34,5 процената. Али подршка опада на 13,3 одсто уколико би се стадион градио уз додатно национално задуживање.