Тројански коњ у „Северном току 2”

Бајденов саветник за енергетику Ејмос Хохстајн тражи од Русије да хитно обезбеди Европи веће снабдевање гасом пре него што гасовод почне да ради. Он је новинарима у Вашингтону рекао да, ако Русија већ има толике количине гаса, онда може да га шаље и преко Украјине и осталих гасовода, чиме ће „послати јасан сигнал да не користи гас као политичко оружје”. Хохстајн је у својству специјалног изaслaника Стејт департмента за енергетику 2015. године посетио Грчку у мисији да је убеди да одустане од „Турског тока”.

Гасовод „Северни ток 2” спреман је за испоруке, али игра око њега није завршена, иако је Немачка учинила још један корак ка разрешењу гасне кризе у Европи. Савезно министарство економије Немачке у понедељак је у својој анализи, коју је упутило Федералној агенцији немачке (гасне) мреже, закључило да транспорт руског гаса кроз „Северни ток 2” неће угрозити ЕУ. Ипак, то што министарство сматра да издавање коначног сертификата (за шта је било потребно њихово мишљење), и пуштање гаса кроз цеви по дну Балтичког мора не угрожава безбедност снабдевања гасом – не значи да је овој спор на прагу решења. Зелени у Немачкој, који су постигли најбољи резултат у својој историји и преговарају о новој влади, инсистирају на томе да је нови гасовод – грешка, да је полуга руског утицаја и да мора да буде у складу с европским законима, који подразумевају да „Гаспром” не може да буде и власник гаса и његов испоручилац.

После одлуке немачког регулаторног тела, препорука иде Европској комисији (ЕК) на одлучивање. Пре десетак дана заменик шефа ЕК Франс Тимерманс рекао је да „Гаспром” у потпуности испуњава дугорочне уговоре о испоруци гаса ЕУ и да није укључен у манипулисање ценама на тржишту гаса. У међувремену, ЕК је одлучила да не разматра покретање „Северног тока 2” како би смањила цене гаса у Европи.

У доношењу коначне одлуке немачког регулаторног тела није спорна само истрајност Украјине да спречи промену гасне руте ка Европи, него и став САД. Тачно је да постоји одлука америчког председника Џозефа Бајдена да неће ометати овај пројекат и да је с Немачком договорено да предузме мере против Русије уколико она буде гас користила као политичко оружје против Украјине. Изузев тога, Немачка се обавезала да ће помоћи Кијеву у финансирању транзиције на зелену енергију, али то је у овом тренутку „на дугом штапу”. Не само да је Украјина далеко од обновљивих извора енергије, него није припремила ни довољне количине угља, нити су пролетос купили резерве гаса за ову зиму. С друге стране, захтеви за увођење санкција „Гаспрому” у Вашингтону су и даље на снази. Тактика се састоји у следећем: они позивају Русију да повећа испоруке Европи, истовремено се противећи „Северном току 2”.

Русија никад није спорила да има довољне количине природног гаса за снабдевање Европе, али не жели да то у пуном капацитету чини преко Украјине, с којом је имала огромних проблема. „Блумберг” подсећа да се СССР после распада суочио с чињеницом да је инфраструктура за пренос енергената „остала” у независним државама, које углавном нису биле пријатељски настројене према Москви и да ни за кога не би требало да буде изненађујуће што је много новца уложила у прекид те зависности.

Украјина у међувремену води преговоре с Пољском о набавци ЛНГ гаса из терминала, а око 95 одсто транзитног гаса ове године је набављала из Мађарске. Међутим, Будимпешта је крајем прошлог месеца потписала с „Гаспромом” дугорочни уговор о снабдевању који заобилази Украјину. Осим тога, од почетка године је дневни обим гаса који из Русије пролази кроз Украјину преполовљен. Украјински оператер гаса раније је поднео захтев немачком енергетском регулатору за учешће у сертификацији „Северног тока 2”, што му даје мале шансе за ометање давања лиценце, али истовремено смањује способност украјинског оператера да олакша приступ украјинским складиштима другим учесницима на тржишту гаса у ЕУ; ускраћује трговину гасом између држава чланица ЕУ које се граниче с Украјином и изгледе за транзит водоника у Европу. Бивши омбудсман Украјине Валерија Лутковска описала је изгледе Украјине у тој намери као убацивање „тројанског коња”, који ће штету начинити једино Украјини. Представници Кијева отишли су у комисију како би спречили сертификацију изнутра, али сви други представници иза себе имају своје држављане и разумеју да ће захваљујући „Северном току 2” гас добијати јефтиније.

Јуче је шеф поменутог украјинског оператера предложио продужење уговора о транзиту гаса са Русијом пре истека споразума 2024. године за наредних 10 до 15 година. Али цена гаса после вртоглавих скоро 2.000 долара сада се креће око 1.000 долара за 1.000 кубних метара. На оптужбе да је Русија крива за оволики раст цене из Москве одговарају да су заправо за недостатак гаса у Европи одговорне грешка политичара и брзоплети прелазак на обновљиве изворе енергије, велика потрошња у условима економског опоравка, климатских промена и непопуњених складишта гаса.

Верује се да би почетак рада „Северног тока 2”, који би према речима Владимира Путина могао да буде пуштен дан после издавања дозволе, довео до пада цене гаса. До средине децембра предвиђено је и пуњење друге цеви, па би 55 милијарди кубних метара гаса за европске потребе од 70 милијарди значило више него пристојно задовољење потреба потрошача на Старом континенту.

Да ли ће у решењу овог спора превладати реални животни и економски интереси или геостратешка политичка подела – рано је закључити. Кијев је већ објавио да је разочаран одлуком немачког министарства и позива Берлин да не доноси исхитрене одлуке. Украјински губитак накнада за транзит руског гаса и амерички војни интереси у Украјини, Молдавији и балтичким државама наћи ће се на супротној страни од интереса европских грађана и привреде којој предстоји дуга зима.

Како је Молдавија угасила „вечну ватру”

У Молдавији је у јулу проруска партија изгубила и изабрано је проевропско руководство. У енергетском сектору Кишињев је дословно у року од неколико дана уважио европске препоруке о диверсификацији снабдевања гасом. До сада су све количине гаса долазиле из Русије, али је уговор о снабдевању истекао крајем септембра. „Гаспром” је подигао цену и током преговора тражио исплату дуга од 709 милиона долара, који Молдавија оспорава. Пошто нови уговор није склопљен, руски енергетски гигант је смањио испоруке, што је довело Кишињев до проглашења ванредног стања: рад привреде је преполовљен, а угашен је и доток гаса на споменицима с „вечном ватром”. Молдавија је купила извесну количину гаса од Пољске, али то неће бити довољно нити исплативо, јер околне државе сада продају гас по много вишим ценама.