Петак, 05.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шта доноси Рио Тинто

Шта доноси Рио Тинто
(Фото Г. Мирковић)

Уколико би компанија Рио Тинто реализовала пројекат „Јадар”, планирана вредност те инвестиције износи 2,4 милијарде долара, пројекат би допринео бруто додатој вредности у износу од 1,5 милијарди долара годишње, директно би запослио 1.170 радника, а индиректно још 3.950, показала је Студија о економском утицају тог пројекта.

Студија је представљена данас у Привредној комори Србије (ПКС), а представио ју је професор Економског факултета у Београду Драган Лончар у име аутора студије „Петерхоф консалтинг д.о.о”. Он је објаснио да су анализу радили на основу података и планова о реализацији пројекта које им је доставила компанија Рио Тинто и да се ради само о анализи економског утицаја.

Лончар је подсетио да је пројекат „Јадар” започет 2004. године открићем јадарита, јединственог минерала који садржи важне индустријске елементе - литијум и бор.

Од тада је Рио Тинто уложио више од 25 милиона долара усавршавајући технологију прерада новог минерала.

(Pixabay)

Истакао је да је планирано да се ископавање врши око 30 година, да ископавање почне 2026. године, а да се врши у околини Лознице и Крупња на површини од око 300 хектара.

Додао је да Рио Тинто планира да за овај пројекат уложи 2,4 милијарди долара, чиме би, каже Лончар, то постала највећа инвестиција у Србији икада.

Упоредио је да је Србија прошле године привукла укупно 3,4 милијарди долара страних директних инвестиција, а 2019. године 4,3 милијарди долара, док само овај један пројекат вреди 2,4 милијарди долара.

Лончар је казао да ће рудник Јадра моћи да производи приближно 58.000 тона литијум-карбоната, 160.000 тона борне киселине и 255.000 тона натријум-сулфата као нуспроизводе, преноси Танјуг.

Укупни годишњи допринос пројекта привреди процењује се на 2,9 одсто БДП-а, узимајући у обзир ланац снабдевања и ефекте потрошње. Пројекат би подржао 5.120 радних места директно и индиректно, а просечна нето зарада у руднику износила би 1.222 долара.

Плате запослених у Јадру би, наводи се у студији, биле за 40 одсто веће у поређењу са тренутним просечним нето зарадама у рударском сектору у Србији.

Порези из пројекта Јадар допринели би буџету са просечним годишњим износом од 133 милиона долара.

У плану компаније је се створи национални ланац вредности, а то подразумева да се овде ископава литијум и да се у нашој земљи праве готови производи, а не толико да се оријентише на извоз.

Наиме, пројекат „Јадар” би након добијања свих неопходних одобрења и дозвола производио литијум карбонат погодног за израду батерија, за производњу батерија за електрична возила и складиштење обновљиве енерије.

Такође, Јадар би производио и борате који се користе за соларне панеле и ветротурбине.

Генерални директор компаније Рио Сава Весна Продановић рекла је да пројекат „Јадар” има значајан економски потенцијал, али и да је важан и као део шире визије и испреплетаних економских и еколошких циљева којма тежи планета.

„Литијум Пројекта 'Јадар' биће највећи извор залиха литијума у Европи у наредних најмање 15 година. Биће и значајна подршка у преласку целе Европе на економију са ниским уделом угљеника и омогућиће изванредне прилике становништву Србије да буду предводници нових решења у борби са климатским променама”, рекла је Продановић.

Председник Привредне коморе Србије (ПКС) Марко Чадеж рекао је да ова Студија има за циљ да се привреда и грађани додатно инофрмишу о потенцијалима пројекта „Јадар” и додао да ће се све одлуке у вези са тим пројектом доносити само када све чињенице буду сагледане.

Истакао је да су две чињенице основне, једна да људи данас не могу да замисле живот без мобилних телефона, лап топова и осталих паметних уређаја, а ускоро ће, додаје, и дизел аутомобили постати прошлост јер ће их заменити електрични аутомобили.

Чадеж је указао да је литијум кључан за производњу електричних батерија и да је управо та сировина откривена у околини Лознице.

Друга чињеница је, каже Чадеж, да је литијум гориво 21. века, да се резерве литијум-бората у налазишту код Лознице процењују на око 150 милиона тона, као и да то представља велику шансу за економски развој Србије.

Коментари35
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

MAX
Veliko NISTA! A odnece sve!!! Ostace samo ekoloska npustos na kojoj treba da se radjaju i odrastaju nasa deca, ako ih uopste bude bilo...
MAX
Sebi donosi ekstaprofite nesluenih razmera, a Srbiji pustos sprzene zemlje biblijskih razmera...
Nenad
@Konopcevic Spago Spago pogledaj na sta danas lici Dubai i ostali gradovi od prljave rude (nafte). Ali izgleda da bi bilo bolje da su ostali jahati na kamilama. @Boris Dolaze ovde jer ga (litijuma) ovde ima. Ne mozes kopati nijednu rudu tamo gde je nema. I za tvoju informaciju kopaju ga i u Australiji, a uskoro se otvaraju rudnici i u Finskoj, Ceskoj..jer su potrebe ogromne. Srbija ima prednost jer je nalaziste vec istrazeno pa ne gube godine na to.
@Milutin
Nije tacno. Pokazite gde ste procitali tu laz!
milutin
Iz Australije proterani!
Саша
Очувана, здрава животна средина је највеће благо и шанса.
Mirko Kovacevic
Saša, pretpostavljam da to pisete iz nekog sela i bavite se poljoprivredom?
Eki
Šta će doneti? Propast...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.