Šta donosi Rio Tinto

Ukoliko bi kompanija Rio Tinto realizovala projekat „Jadar”, planirana vrednost te investicije iznosi 2,4 milijarde dolara, projekat bi doprineo bruto dodatoj vrednosti u iznosu od 1,5 milijardi dolara godišnje, direktno bi zaposlio 1.170 radnika, a indirektno još 3.950, pokazala je Studija o ekonomskom uticaju tog projekta.

Studija je predstavljena danas u Privrednoj komori Srbije (PKS), a predstavio ju je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Lončar u ime autora studije „Peterhof konsalting d.o.o”. On je objasnio da su analizu radili na osnovu podataka i planova o realizaciji projekta koje im je dostavila kompanija Rio Tinto i da se radi samo o analizi ekonomskog uticaja.

Lončar je podsetio da je projekat „Jadar” započet 2004. godine otkrićem jadarita, jedinstvenog minerala koji sadrži važne industrijske elemente - litijum i bor.

Od tada je Rio Tinto uložio više od 25 miliona dolara usavršavajući tehnologiju prerada novog minerala.

Istakao je da je planirano da se iskopavanje vrši oko 30 godina, da iskopavanje počne 2026. godine, a da se vrši u okolini Loznice i Krupnja na površini od oko 300 hektara.

Dodao je da Rio Tinto planira da za ovaj projekat uloži 2,4 milijardi dolara, čime bi, kaže Lončar, to postala najveća investicija u Srbiji ikada.

Uporedio je da je Srbija prošle godine privukla ukupno 3,4 milijardi dolara stranih direktnih investicija, a 2019. godine 4,3 milijardi dolara, dok samo ovaj jedan projekat vredi 2,4 milijardi dolara.

Lončar je kazao da će rudnik Jadra moći da proizvodi približno 58.000 tona litijum-karbonata, 160.000 tona borne kiseline i 255.000 tona natrijum-sulfata kao nusproizvode, prenosi Tanjug.

Ukupni godišnji doprinos projekta privredi procenjuje se na 2,9 odsto BDP-a, uzimajući u obzir lanac snabdevanja i efekte potrošnje. Projekat bi podržao 5.120 radnih mesta direktno i indirektno, a prosečna neto zarada u rudniku iznosila bi 1.222 dolara.

Plate zaposlenih u Jadru bi, navodi se u studiji, bile za 40 odsto veće u poređenju sa trenutnim prosečnim neto zaradama u rudarskom sektoru u Srbiji.

Porezi iz projekta Jadar doprineli bi budžetu sa prosečnim godišnjim iznosom od 133 miliona dolara.

U planu kompanije je se stvori nacionalni lanac vrednosti, a to podrazumeva da se ovde iskopava litijum i da se u našoj zemlji prave gotovi proizvodi, a ne toliko da se orijentiše na izvoz.

Naime, projekat „Jadar” bi nakon dobijanja svih neophodnih odobrenja i dozvola proizvodio litijum karbonat pogodnog za izradu baterija, za proizvodnju baterija za električna vozila i skladištenje obnovljive enerije.

Takođe, Jadar bi proizvodio i borate koji se koriste za solarne panele i vetroturbine.

Generalni direktor kompanije Rio Sava Vesna Prodanović rekla je da projekat „Jadar” ima značajan ekonomski potencijal, ali i da je važan i kao deo šire vizije i isprepletanih ekonomskih i ekoloških ciljeva kojma teži planeta.

„Litijum Projekta 'Jadar' biće najveći izvor zaliha litijuma u Evropi u narednih najmanje 15 godina. Biće i značajna podrška u prelasku cele Evrope na ekonomiju sa niskim udelom ugljenika i omogućiće izvanredne prilike stanovništvu Srbije da budu predvodnici novih rešenja u borbi sa klimatskim promenama”, rekla je Prodanović.

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež rekao je da ova Studija ima za cilj da se privreda i građani dodatno inofrmišu o potencijalima projekta „Jadar” i dodao da će se sve odluke u vezi sa tim projektom donositi samo kada sve činjenice budu sagledane.

Istakao je da su dve činjenice osnovne, jedna da ljudi danas ne mogu da zamisle život bez mobilnih telefona, lap topova i ostalih pametnih uređaja, a uskoro će, dodaje, i dizel automobili postati prošlost jer će ih zameniti električni automobili.

Čadež je ukazao da je litijum ključan za proizvodnju električnih baterija i da je upravo ta sirovina otkrivena u okolini Loznice.

Druga činjenica je, kaže Čadež, da je litijum gorivo 21. veka, da se rezerve litijum-borata u nalazištu kod Loznice procenjuju na oko 150 miliona tona, kao i da to predstavlja veliku šansu za ekonomski razvoj Srbije.