Програм: Љубав

САЈБЕРШПАЈЗ 
Да је језик љубави заједнички свима, доказало је и високо котирање филма Wall-E, кога су гласови посетилаца сајта IMDB.com лансирали међу десет најбољих филмова свих времена, раме уз раме са Казабланком, Летом изнад кукавичијег гнезда, Кумом и Шиндлеровом листом.

Ни критичари нису одолели шарму малог роботића програмираног да сакупља ђубре и чисти планету Земљу са које су сви људи збрисали када су је тотално загадили. Wall-E пореде са Кјубриковом Одисејом 2001 и Чаплиновим Светлима велеграда, а на престижним сајтовима Rottentomatoes.com i Metacritic.comсу га закитили оценом девет. Нема сумње, овај Пиксаров интелигентни и визуелно фасцинирајући микс слапстика, романсе и политичке сатире, проткан црним хумором и набијен емоцијама – биће филм године!

Андроидска забава

Главни јунак, жути ђубретар на гусеницама, са трупом као канта, изражајних очију на покретљивим петељкама, емпатичан и радознао, објединио је шарм Е.Т., љупкост Џонија 5 и духовитост Р2Д2, али и више од тога. У кибернетском срцу Wall-E, у маниру видеа Хелоу, Доли из његове скромне колекције драгоцености у којој чува и Рубикову коцку, миксер за јаја и хулахоп, до последњег чипа букти љубав према блиставој Еви, роботици нове генерације, послатој на Земљу да тестира рашчишћавање планете.

Чак и његова утилитарна клешта, смишљена за бескрајно сакупљање отпадака цивилизације, прште од љубави и с лакоћом размењују нежности. Уосталом, Ендру Стантон, редитељ и косценариста, каже да му је мото филма био став да „ирационална љубав побеђује животно програмирање”.

Био стваран или фантастичан, глуп као усисивач, или ружнији од лемилице, робот је за човека увек нешто посебно. Још 1881. године Жак Офенбах компоновао је оперу Хофманове приче, са класичним заплетом свога времена о људима без сенки и аутоматима. Љубавне јаде главног јунака Натанијела сасвим је усијала сексепилна Олимпија, роботица осињег струка и заводљивих усана. А то што бездушна Олимпија гвозденог срца удара на муке блесавог заљубљенка, с једне стране је зато што три закона роботике Исака Асимова још нису била рођена.

Данас можда није једноставно разумети зашто је један од најпоштованијих аутомата 18. века био хиперреалистични Вакансонов патак, што плива, глади перје, једе, каки. Кажу да је придобио „дивљење целе Европе”, а његов конструктор му је облачио сукњицу да би заштитио морал радозналих дама, демонстрирајући патков пробавни систем.

То што су роботске звезде невиђено узнапредовале, живи је доказ да футуристички гуруи новотехнолшких лабораторија креирају нове, неодољиве моделе брзином која превазилази снове највећих откачењака. Чак се и Хју Хефнер окружио момцима од плексигласа из компаније „Андроидска забава”, чију минорну спољашњост ваде опције певања, служења пића и блебетања са гостима.

А да су роботи највећа човекова пројекција, поткрепило је и двестотинак бродвејских извођења Чапекове мелодраме из живота „тих дивних створења”, чији примерци и када више личе на паукове, или колица, подржавају опсесију о технологији са људским ликом. У њу се уклапа и бизарни случај робота „Drink Caddy 2” кога су на Беверли хилсу својевремено ухапсила два полицајца због илегалног дељења реклама на јавном месту, док је овај бежао и сасвим људски урлао: „Упомоћ! Покушавају да ме раставе!”

Компјутерски програми, налик онима задуженим за вођење међупланетарних летелица, омогућавају роботима данашњице контролу путем повратне информације, чији је концептуални модел рада познат још од времена Џемса Вата, а заврзламе са роботима из индустрије забаве и уметничке продукције, публици су хронично неодољиве.

Када је филмска звезда, данас већ легендарни Proteus IV, супер компјутер са додацима присилио Џули Кристи, којој беше додељен за кућанске послове, на потпуну и застрашујућу сексуалну покорност, рачунарска бранша напросто је процветала од среће.

Корисне мушице

„Компјутер силовао Џ. Кристи? Нечији укус у Холивуду се, изгледа, поправља, јер то је главни заплет МГМ-овог филма Демонско семе”, писао је пакосно „Криејтив компјутинг”, не пропустивши прилику да упозори верне читаоце: „Сада, када се и секс пробио у свет компјутера, било би паметно да претресете став према вашем рачунару.”

Али, да није све тако црно, било је јасно када је чаролија роботске трансформације један примерак лансирала и за папу, у класичном филму Добре вести из Ватикана Роберта Силверберга.

Окрени-обрни, дан када ће роботи као од шале пролазити Тјурингов тест интелигенције је одавно иза нас. У Лабораторији за инсекте на МИТ не праве филмске звезде, али креирају сићушне, јефтине роботе за бацање и пуштају их у реални свет. Па тако њихове „мушице” могу да одмиле дуж подземног електричног кабла док не дођу на место прекида, премосте прекид и тамо остану заувек као елемент поправке.

Оне такође могу да станују и на вашој глави, каже лаборанткиња са МИТ: „Замислите да никада више не морате да фенирате косу јер имате стотине робота мушица који живе на вашем скалпу и стално вам одржавају фризуру”.