Program: Ljubav

SAJBERŠPAJZ 
Da je jezik ljubavi zajednički svima, dokazalo je i visoko kotiranje filma Wall-E, koga su glasovi posetilaca sajta IMDB.com lansirali među deset najboljih filmova svih vremena, rame uz rame sa Kazablankom, Letom iznad kukavičijeg gnezda, Kumom i Šindlerovom listom.

Ni kritičari nisu odoleli šarmu malog robotića programiranog da sakuplja đubre i čisti planetu Zemlju sa koje su svi ljudi zbrisali kada su je totalno zagadili. Wall-E porede sa Kjubrikovom Odisejom 2001 i Čaplinovim Svetlima velegrada, a na prestižnim sajtovima Rottentomatoes.com i Metacritic.comsu ga zakitili ocenom devet. Nema sumnje, ovaj Piksarov inteligentni i vizuelno fascinirajući miks slapstika, romanse i političke satire, protkan crnim humorom i nabijen emocijama – biće film godine!

Androidska zabava

Glavni junak, žuti đubretar na gusenicama, sa trupom kao kanta, izražajnih očiju na pokretljivim peteljkama, empatičan i radoznao, objedinio je šarm E.T., ljupkost Džonija 5 i duhovitost R2D2, ali i više od toga. U kibernetskom srcu Wall-E, u maniru videa Helou, Doli iz njegove skromne kolekcije dragocenosti u kojoj čuva i Rubikovu kocku, mikser za jaja i hulahop, do poslednjeg čipa bukti ljubav prema blistavoj Evi, robotici nove generacije, poslatoj na Zemlju da testira raščišćavanje planete.

Čak i njegova utilitarna klešta, smišljena za beskrajno sakupljanje otpadaka civilizacije, pršte od ljubavi i s lakoćom razmenjuju nežnosti. Uostalom, Endru Stanton, reditelj i koscenarista, kaže da mu je moto filma bio stav da „iracionalna ljubav pobeđuje životno programiranje”.

Bio stvaran ili fantastičan, glup kao usisivač, ili ružniji od lemilice, robot je za čoveka uvek nešto posebno. Još 1881. godine Žak Ofenbah komponovao je operu Hofmanove priče, sa klasičnim zapletom svoga vremena o ljudima bez senki i automatima. Ljubavne jade glavnog junaka Natanijela sasvim je usijala seksepilna Olimpija, robotica osinjeg struka i zavodljivih usana. A to što bezdušna Olimpija gvozdenog srca udara na muke blesavog zaljubljenka, s jedne strane je zato što tri zakona robotike Isaka Asimova još nisu bila rođena.

Danas možda nije jednostavno razumeti zašto je jedan od najpoštovanijih automata 18. veka bio hiperrealistični Vakansonov patak, što pliva, gladi perje, jede, kaki. Kažu da je pridobio „divljenje cele Evrope”, a njegov konstruktor mu je oblačio suknjicu da bi zaštitio moral radoznalih dama, demonstrirajući patkov probavni sistem.

To što su robotske zvezde neviđeno uznapredovale, živi je dokaz da futuristički gurui novotehnolških laboratorija kreiraju nove, neodoljive modele brzinom koja prevazilazi snove najvećih otkačenjaka. Čak se i Hju Hefner okružio momcima od pleksiglasa iz kompanije „Androidska zabava”, čiju minornu spoljašnjost vade opcije pevanja, služenja pića i blebetanja sa gostima.

A da su roboti najveća čovekova projekcija, potkrepilo je i dvestotinak brodvejskih izvođenja Čapekove melodrame iz života „tih divnih stvorenja”, čiji primerci i kada više liče na paukove, ili kolica, podržavaju opsesiju o tehnologiji sa ljudskim likom. U nju se uklapa i bizarni slučaj robota „Drink Caddy 2” koga su na Beverli hilsu svojevremeno uhapsila dva policajca zbog ilegalnog deljenja reklama na javnom mestu, dok je ovaj bežao i sasvim ljudski urlao: „Upomoć! Pokušavaju da me rastave!”

Kompjuterski programi, nalik onima zaduženim za vođenje međuplanetarnih letelica, omogućavaju robotima današnjice kontrolu putem povratne informacije, čiji je konceptualni model rada poznat još od vremena Džemsa Vata, a zavrzlame sa robotima iz industrije zabave i umetničke produkcije, publici su hronično neodoljive.

Kada je filmska zvezda, danas već legendarni Proteus IV, super kompjuter sa dodacima prisilio Džuli Kristi, kojoj beše dodeljen za kućanske poslove, na potpunu i zastrašujuću seksualnu pokornost, računarska branša naprosto je procvetala od sreće.

Korisne mušice

„Kompjuter silovao Dž. Kristi? Nečiji ukus u Holivudu se, izgleda, popravlja, jer to je glavni zaplet MGM-ovog filma Demonsko seme”, pisao je pakosno „Kriejtiv kompjuting”, ne propustivši priliku da upozori verne čitaoce: „Sada, kada se i seks probio u svet kompjutera, bilo bi pametno da pretresete stav prema vašem računaru.”

Ali, da nije sve tako crno, bilo je jasno kada je čarolija robotske transformacije jedan primerak lansirala i za papu, u klasičnom filmu Dobre vesti iz Vatikana Roberta Silverberga.

Okreni-obrni, dan kada će roboti kao od šale prolaziti Tjuringov test inteligencije je odavno iza nas. U Laboratoriji za insekte na MIT ne prave filmske zvezde, ali kreiraju sićušne, jeftine robote za bacanje i puštaju ih u realni svet. Pa tako njihove „mušice” mogu da odmile duž podzemnog električnog kabla dok ne dođu na mesto prekida, premoste prekid i tamo ostanu zauvek kao element popravke.

One takođe mogu da stanuju i na vašoj glavi, kaže laborantkinja sa MIT: „Zamislite da nikada više ne morate da fenirate kosu jer imate stotine robota mušica koji žive na vašem skalpu i stalno vam održavaju frizuru”.