Држава од аренде заради пет милијарди

Србија на годишњем нивоу убира приход од закупа пољопривредног државног земљишта преко пет милијарди динара, од чега 40 одсто ових средстава иде у републички буџет, а 60 одсто је приход јединица локалних самоуправа на којој се налази земљиште, рекао је директор Управе за земљиште Бранко Лакић на данашњој конференцији на тему пољопривредног буџета Србије.

Конференција „Како се троши буџетски новац у пољопривреди” одржана је данас у Београду на иницијативу истраживачких новинара који се баве овом темом, а њој су присуствовали поред представника медија, представници ресорног министарства и надлежних институција, као и професори и академици из стручног сектора.

„Управа мање новца издваја из буџета за мере заштите уређења пољопривредног земљишта од износа који се остварује од закупа земљишта”, рекао је Лакић и објаснио да је узрок тога неадекватан и застарео Закон о закупу пољопривредног земљишта из 2006. по коме се до скоро није знало шта је прецизно у власништву државе.

Истакао је да се такви проблеми решавају, те да је направљен Геопортал о пољопривредном земљишту и према подацима наша земља тренутно располаже са око 500.000 хектара државног земљишта.

Од укупног земљишта којим располаже држава, према његовим речима 90.000 хектара је под пашњацима који су враћени селима на управљање, а то значи да држава преко министарства управља са 410.000 хектара.

Лакић је објаснио да је део новца од закупа уложен у прављење информационог система путем кога сваки грађанин Србије може да има сателитски увид у земљиште којим располаже наша земља, и истакао да су подаци транспарентни.

Када је реч о пољопривредним субвенцијама директорка Управе за аграрна плаћања Биљана Петровић рекла је да ресорно министарство додељује субвенције домаћинствима, али да се исто тако врши и контрола како је субвенција искоришћена.

Петровић је објаснила да инспектора нема довољно, али да су контроле редовне те да се спречава сваки начин злоупотребе новца добијеног субвенцијама.

Осврнула се да њен сектор посебно улаже у вино и виноградарство, као и у целокупну област воћарства и примарну биљну производњу.

Средстава буџета овај сектор користи за подстицаје, каже Петровић, као и за иновације које би пољопривредницима олакшао да обављају своју делатност.

На конференцији је било речи о средствима која се улажу у нову механизацију, олакшице које добијају одређене гране пољопривреде, подстицаје за раднике са села, наводњавање, као и противградну заштиту.

Такође, речено је да се добар део средстава улаже у модернизацију технологија и дигитализацију, како би се пословање у пољопривредном сектору одвијало на бржи и лакши начин.

Представници министарства пољопривреде истакли су да се ради на усвајању нових закона и уредби којима ће се решити спорна питања око закупа земљишта и истакли да је за пројекат наводњавања 52.000 хектара издвојено преко 100 милиона долара.

Најављено је да ће се у наредне три године овим пројектом бити покривена површина од 100.000 хектара обрадивог земљишта, преноси Танјуг.

Ребаланском буџета Република Србија је издвојила 48 милијарди динара, а новинари на конференцији питали су се да ли неко прти где је тај новац и на шта се користи.

Директор управе за заштиту биља Небојша Милосављевић истакао је да је у последњих неколико година наша земља постигла добре резултате у извозу садног материјала, да је српско виноградарство „на високој мапи Европе”, као и да се број грла која се субвенционишу повећава из године у годину.

„Ако се питате где су паре из буџета? Наше паре су код пољопривредника”, поручио је Милосављевић.